Astma i dijeta: pravilna ishrana kod astme

By | 21.02.2017.

Astma je jedna od onih bolesti za koju se kaže da zvanično nema leka, ali se može držati pod kontrolom. Ovo hronično oboljenje pluća dovodi do upale i sužavanja disajnih puteva i posledično do šištanja, plitkog daha, kašlja i teskobe u plućima.

Osoba obolela od astme može ali i ne mora da ima lošiji kvalitet života od zdrave osobe. Jedan od faktora je svakako i odgovarajući stil života u kojem osoba pazi na ishranu, kao i da na druge načine utiče na smanjenje rizika od napada.

Pravilna ishrana u izvesnoj meri može uticati na smanjenje učestalosti napada, ali i na njihov manji intezitet.

Da li astma traži posebnu ishranu?

Najpre da razjasnimo nešto: industrijska hrana dostupna na svakom koraku ima u sebi puno aditiva koji definitivno i dokazano pospešuju pojavu astme. Ishrana obolelih ide u drugom pravcu, potrebno je bazirati se na zdravoj, industrijski neobrađenoj hrani, dakle bez konzervanasa, boja, nitrita, nitrata, sulfita, sulfata i drugih otrova i alergena. Dakle, kažite zbogom kobasicama, konzervama, sladoledu i svemu što na deklaraciji sadrži aditive i tražite lako svarljive i energetski jake prirodne namirnice.

Ako ste ljubitelj gaziranih napitaka, njima možete da okrenete leđa, jer ni oni takođe nepovoljno utiču na tok bolesti. Zadržati jedino možete mineralnu vodu i to sa ne preteranom količinom rastvorljivih sastojaka niti u većoj količini. Alkohol takođe izbacite, kao i trušiju i ostalo konzervirano povrće i voće. Slano takođe utiče na astmu, pa je za preporuku unos soli od svega 2-2,5 g dnevno. To se naravno odnosi na ukupan unos soli, a znate da je so zastupljena maltene svugde: od hleba i peciva do mineralne vode. Preporučuje se supstitucija soli sa začinima (celer) i zamenom za so.

Šta još izbaciti, a šta jesti?

Pojedini astmatičari nisu tolerantni na salicilate kojeg (pored aspirina) sadrže i razno voće (jabuke, grožđe, kajsije, breskve, limun, pomorandže i drugi citrusi, šljive, višnje, jagode, maline) i povrće (paprike, paradajz, krastavac, krompir). Ima, naravno, voća i povrća koje sadrže manje salicilata, pa se ćešće zadržite na njima.

Voće i povrće je izvor antioksidanasa koji veoma povoljno utiču na astmatičare, a delovanje antioksidanasa smanjuje pojavu histamina u organizmu i njegovo razlaganje. Histamin u organizmu između ostalog sužava bronhije i izaziva astmatične napade. Kod astme je poželjno unositi:

  • Beta karoten, odnosno provitamin A: koji smanjuje štetno delovanje slobodnih radikala na mišiće organa za disanje. Beta karoten se nalazi u žutom, narandžastom i zelenom povrću i voću (šargarepa, batat, bundeva, kajsija, spanać, itd.)
  • Likopen: crveni pigment, antioksidans koji se nalazi u crvenom povrću i voću (paradajz, kajsija, lubenica, crvena pomorandža)
  • Vitamin C: crvena paprika, ribizla, kivi i drugo voće.
  • Vitamin E: suncokret, pšenične klice, zeleno lisnato povrće, karfiol.
  • Vitamin B6: ima ga u bananama, belom mesu, ribi (lososu, pastrmki, škrapini, skuši), avokadu, kukuruzu, prosu, jogurtu.
  • Omega 3 masne kiseline: plava riba (tunjevina, bakalar, losos, haringa), riblje ulje, laneno ulje/seme, orašasti plodovi, uz istovremeno smanjenje unosa rafinisanih ulja i margarina koje sadrže omega 6 masne kiseline.
  • Kvercetin: antioksidans koji smanjuje napade astme. Ovaj antioksidans sadrže brokoli, borovnica, malina, crveno grožđe, brusnica, jabuka, luk, itd.
  • Biljne kiseline iz lekovitog i začinskog bilja: origano, ruzmarin, nana, matičnjak, itd.
  • Kalijum i magnezijum: poboljšavaju rad pluća, a u namirnicama se nalaze u smokvama, pasulju, grašku, batatu, kajsijama, avokadu, jabukama, golici od bundeve, kukuruzu i spanaću.

Osim toga, važno je pridržavati se i ostalih pravila zdravog načina života, što pored adekvatnog unosa hrane uključuje i redovnost obroka, pravilne načine pripreme hrane i održavanje redovne fizičke aktivnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *