Šta znači biti „na dijeti“?

By | 06.08.2016.

dijeta-za-mrsavljenje2016Za proteklih sedam godina koliko već radim kao nutricionista mislila sam da sam već sve čula, ali redovno me pacijenti „iznenade“ razlozima zašto dolaze, šta očekuju, a šta ne i čemu se nadaju, ali i specifičnim zahtevima koje imaju. Neke zanimljive priče o njihovim utiscima sam uz njihov pristanak podelila ovde na sajtu (Na Dijeti .com), ali za sve ostale mogu samo uopšteno govoriti. Svaki pacijent zaslužuje poštovanje, kao uostalom i svaki čitalac.

Dijeta… šta to beše?

Interesantno je da većina vas koji požele da mi se jave sa željom za individualnom dijetom uopšte nemaju pravu sliku šta to znači kada ste na dijeti. O tome sam zaista mnogo već rekla u puno članaka, koji se nalaze u kategoriji „dijeta„. Dok jedni misle da dijeta znači gladovanje, drugi smatraju da je to „kontrolisana gozba“ u kojoj smete da jedete šta god vam padne na pamet, dok god je to u nekim kalorijskim granicama. Ni prvi ni drugi nisu u pravu, jer je jedna individualna dijeta ili plan ishrane nešto sasvim drugo. Možda je dobro da vam ovde predočim jedan primer dijete (za redukciju telesne težine kod zdravih osoba) kako biste shvatili u čemu je stvar.

Doručak:

  • integralni hleb
  • sir mladi, nemasni
  • kiselo mleko ili jogurt + mleveno laneno seme
  • sveža paprika

Užina 1:

  • jabuka
  • blanširani bademi (bez opne)

Ručak:

  • supa od povrća
  • integralni pirinač
  • riba (pastrmka) pripremljena u rerni na plehu na papiru za pečenje uz dodatak peršunovog ili celerovog lišća, belog luka, ruzmarina i par kolutova limuna

Užina 2:

  • rice cakes sa limunadom bez šećera ili crna čokolada sa 70% kakao delova

Večera:

  • integralni hleb
  • pileće belo meso (kuvano, suvopečeno ili grilovano)
  • iceberg/zelena salata začinjena maslinovim uljem
  • čaj od nane ili šipka, bez šećera

Biti na dijeti

jelo34Primetili ste da u ovom primeru nema količina (dakle, nema ni kalorijskih vrednosti), dok ih ja za svakog pacijenta dajem i to u gramima i naravno u kalorijama za svaki obrok. Pored navedenog, u planu ishrane je dozvoljeno piti vodu, a sve ostalo nije, uz izuzetak nekih začina i namirnica koje obično dajem u objašnjenju dijete.

Gornja lista je samo jedna od bezbroj kombinacija i primenjiva za zdrave osobe. Jasno je da oboleli od nekih bolesti kod kojih je isključena upotreba pojednih namirnica iz gornjeg primera ne smeju da se hrane ovako, već se njima propisuje potpuno drugačiji jelovnik.

Dijeta je poseban režim ishrane koji ima za cilj ostvarivanje boljeg zdravstvenog stanja uz smanjenje ili povećanje ili održanje telesne težine. Medicinska dijeta je takav režim ishrane namenjen obolelim osobama kojoj je primarni cilj poboljšanje zdravstvenog stanja. Znači, prava dijeta stavlja zdravlje u prvi plan, a potom i druge ciljeve koje želite da postignete.

Dijeta nije gozba, ali nije ni izgladnjivanje

Nažalost, ne vole svi zdravu nutritivno vrednu hranu i više cene slatkiše, burgere, pizze, sokove i sve ono ih pre ili kasnije dovodi do toga da potraže pomoć nutricioniste. Dijeta nije gozba, ni gladovanje, tu morate da menjate vaše loše navike u ishrani. Suština je da vam dobri načini pripreme, kao i satnica obedovanja ostanu kao jedan novi kvalitet života, uz druge zdrave navike, poput fizičke aktivnosti. Matematika zdravog života je jednostavna: unesi dovoljno nutritivno vredne hrane, a ukoliko hoćeš da smršaš – potroši više kalorija nego što uneseš.

Na sport ili blaže rečeno fizičku aktivnost se kao po pravilu teško odlučujemo, jer zašto da se mučimo ako ne moramo? Zašto bi mnoge pacijentkinje želele da smršaju 15-20 kg već do kraja sledeće nedelje, a „šlaufe“ su taložile u dužem roku? Kako bi to bilo lepo, vi na dijeti tek nedelju dana, a ono više nema nimalo salca… ali realnost vam ne dopušta da sanjarite previše.

Hoću ovo, a neću ono…

mozenemozeU prvom koraku kod izrade individualne dijete tražim od pacijenata da mi u nutricionističkom kartonu označe namirnice koje ne vole (samo za zdrave osobe) kako bi im na dijeti bilo što lakše. Jasno je da svi mi imamo neke omiljene namirnice, dok druge svrstavamo u „bljak“ kategoriju. Naravno, neki ovo šaljivo shvate kao poziv da izbace sve što je iole zdravo u svom budućem jelovniku, pa tako ponekad precrtaju svo povrće ili voće, žitarice i druge cele grupe namirnica. Dijeta nije šala, a izbacivanje celih grupa namirnica nije dozvoljeno po svim pravilima medicinske dijetetike.

Još je veći problem kada obolele osobe i to često od teških bolesti traže da im se u jelovniku ne nalazi ovo ili ono. Izvinite, ali koliko god da sam tolerantna, ovde podvlačim liniju. Zato obolelim pacijentima ne dozvoljavam da biraju, jer je njihova bolest već dovoljno učinila na izboru namirnica, pa je onda nemoguće ispoštovati i želje pacijenta na dijeti.

Interesantno je i kako pacijenti zamišljaju i to da žele ciljano na primer „skinu“ samo deo oko kukova, dok im se sviđa kako izgleda gornji deo tela. I naravno, bez ikakve vežbe, samo hranom. Žao mi je, nisam uzimala časove kod Dejvida Koperfilda.

Održivo rešenje

Nije cilj biti na dijeti neko vreme, a onda se vratiti na staro. Šta smo onda radili? Ništa, gubili vreme. Individualna dijeta treba da vas natera na razmišljanje i da vam bude vodič ka novom zdravijem životu. Opšta je preporuka za osobe na redukcionoj dijeti da smršaju 5-8 kg, jer je to održivo mršavljenje, bez posledica po zdravlje. Naravno, to ne znači da one osobe koje smršaju manje od toga treba da se zabrinu, svi smo mi jedinstveni i za isti efekat nekome treba znatno više truda.

U individualnoj dijeti treba da naučimo da:

  1. zadržimo vremena dnevnog obedovanja i imamo 4 ili 5 obroka na dan;
  2. više pripremamo sami svoju hranu, a manje da zavisimo od industrijskih jela i namirnica;
  3. izbacimo ili što ređe pripremamo hranu prženjem u dubokoj masnoći;
  4. izbacimo grickalice i nepotrebne kalorije bez ikakvih nutritivnih karakteristika, poput osvežavajućih gaziranih pića.

Sve što naučimo preko toga je čist bonus – što više naučimo, to bolje.