Ishrana bebe: šta je čeka posle mleka?

By | 04.03.2016.

Kako početi…?

Ako ste skoro postali roditelj ili ste na putu da to postanete, sigurno ste već čuli kada se uvode prve namirnice koje beba jede. S obzirom da svaka mama svoju priču priča, a naročito pedijatar, lako je uneti zabunu u to kada je vreme da beba pojede nešto drugo osim majčinog mleka ili adaptirane mlečne formule.

S obzirom da sam i ja mama, malo me nervira svojevrsno „takmičenje“ čija beba će prva pojesti ovo ili ono, sesti, propuzati i prohodati. Sličice drugarica iz porodilišta sa njihovim bebama koja jedu svoje prve kašice na instagramu ili fejsbuku ne treba da da vas vuku da i vi vašem klincu ubrzate „program“, već se prvo konsultujte sa pedijatrom.

nemlecna hranaPrvih 4-6 meseci života beba u svojoj ishrani koristi majčino mleko ili mlečnu formulu i brzo raste i razvija se. Mleko kao namirnica ostaje da bude osnovna hrana i prilikom uvođenja nemlečnih namirnca u ishrani odojčeta, ali u sve manjoj meri. Taj momenat u ishrani bebe prelaska na nemlečnu ishranu je prekretnica jer su organi za varenje spremni da prihvate još nešto osim mleka. Ovo vreme prepoznajete po tome što su grčevi (kolike) kod beba prestale. Pedijatar u ovome ima svoju ulogu, jer ukoliko vam je to prvo dete vi sigurno ne znate kada da počnete.

Neke mame prvo uvode voćne kašice, jer je ukus jabuke blag i prija bebi, dok je ipak bolje prvo uvoditi bezglutenske žitarice – pirinač, proso, kukuruz. Uvodite blago povrće koje nije alergeno i koje nema jak ukus i miris, a potom i voće koje nije kiselo. To znači: krompir, batat, šargarepa, tikvice, bundevu, jabuku, bananu, grašak, kao i kombinacije recimo dve namirnice koje ste već uveli u ishranu. Meso se uvodi kada beba ima više od 6 meseci i to najbolje kvalitetna junetina, ćuretina i organska piletina. Ako nemate organsku piletinu na raspolaganju, odložite uvođenje piletine kada beba bude malo starija i koncentrišite se na junetinu i dobro je izblendirajte jer beba još nema zube.

Ta mala musava beba koja se trudi da pojede ono što mu u kašičici date će već posle nekoliko meseci i sama početi da koristi kašiku. Isprva, doduše, malo nespretno ali sasvim simpatično, a posle nekog vremena sve bolje i preciznije.

Šta svaka mama mora da zna?

  • Svako dete ima svoj ritam prilagođavanja nemlečnoj ishrani;
  • Dojenje se nastavlja, a majčino mleko (adaptirano, kasnije kravlje) može se koristiti i prilikom spremanja kašica;
  • Hrana se uvodi u intervalu od 3-5 dana (nedeljno najviše dve namirnice) i to 1 h nakon podoja, najbolje pre podne jer su deca tada najmirnija i ostaje dovoljno vremena do noćnog spavanja da se prate reakcije na novu namirnicu. Ako se beba ne ospe, znači da nije alergična na tu namirnicu;
  • Nova hrana se uvodi pojedinačno u malim količinama (jedna do dve kašičice – ne više čak i ako dete traži još), pa se količina postepeno povećava svakog dana za po 1 kašičicu;
  • Ako možete, uvodite organski gajene namirnice makar u toku prve godine bebe;
  • Obrokom se smatra kada dete pojede 6 do 8 kašičica hrane 30-50 ml, a to je veličina detetove pesnice po obroku;
  • Obrok se u početku daje u tečno- kašastom obliku (miksiran ili pasiran), radi lakšeg gutanja, a krajem prve godine kao dobro izgnječen ili seckan;
  • Poželjno je nemlečnu hranu davati kašičiciom, pogotovo odojčadi, koja su na prirodnoj ishrani;
  • Ne treba terati dete da pojede onoliko koliko su roditelji zacrtali da je dovoljno, jer se tako potiskuje prirodni ocećaj sitosti i takva deca su kasnije u životu sklona gojaznosti;
  • Dete ne treba hraniti na silu, ne pregovarati, ne nagovarati, niti ga moliti, ne ucenjivati, i ne insistirati, na dovršavanju obroka po svaku cenu. Kada dete zatvori usta i okrene glavu na stranu – znak je da je sito. Ne koristiti hranu kao nagradu;
  • Ne treba hraniti dete dok priča, plače, leži, ili trči ili se igra;
  • Ako dete ne želi novu hranu, ne forsirati, već treba pokušati opet sledećeg dana. Ako i tada odbije, sačekati 2-3 nedelje, pa pokušati ponovo;
  • Ne žuriti, ne biti nestrpljiv, ne insistirati;
  • Ne treba poistovećivati sopstveni ukus sa detetovim;
  • U hranu ne dodavati so, jer povrće sadrži dovoljno soli (u cilju prevencije dijabetesa, hipertenzije), aditive ni začine;
  • U hranu ne dodavati šećer – zbog karijesa, gojaznosti;
  • Zaprška (proprženo brašno na vrelom ulju) je zabranjeno u ishrani odojčadi jer zagrejano ulje oslobađa kancerogene i toksične materije;
  • Masnoće nisu neophodne u prvoj godini, ali se mogu davati u malim količinama, radi energetskog pojačavanja obroka i korekcije ukusa hrane. Koristi se mladi neslani sir, kisela pavlaka, mladi kajmak, kiselo mleko (8 mesec), koje ne treba kuvati već ih samo umešati u topao obrok;
  • Sa početkom uvođenja nemlečne dohrane povećava se potreba odojčada sa vodom. Voda se nudi 30 minuta pre obroka ili 30 minuta posle obroka. Nikako ne neposredno pre jela da dete posle ne bi bilo gladno i nikako ne neposredno posle obroka jer bi se vodom razgradili enzimi koji učestvuju u varenju. Ako dete odbija vodu ne treba insistirati, ali mu je treba ponuditi;
  • Izbegavati davanje voćnih sokova (naročito noću) umesto vode;
  • Hrana se priprema neposredno pre obroka jer stajanjem dolazi do izmene nekih hranljivih sastojaka;
  • Ne potapati voće i povrće u vodu da bi se zadržali vitamin B i C;
  • Hrana treba da je sobne temperature ili mlaka jer je nepce dece osetljivije nego nepce odraslih;
  • Čuvanje skuvane hrane u frižideru dozvoljeno je samo 24-48 sati zavisno od namirnice, jer kuvana hrana gubi svoju bioenegetsku vrednost. Spanać se sme jesti samo sveže pripremljen, nikako podgrevan;
  • Ne davati hranu koja je stajala na sobnoj temperturi duže od 2 sata nakon vađenja iz frižidera;
  • Zabranjeno je zamrzavanje kuvane hrane napravljene od zamrznutih proizvoda i podgrevanje više puta! (npr. Kuvanog graška napravljenog od sveže smrznutog graška itd.);
  • Bolje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stanja uvelo voće i povrće;
  • Prilikom kuvanja ne treba predhodno odmrazavati namirnice, već ih naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati;
  • Prilikom kuvanja koristiti što manje vode, slabiju temperatu i kuvati što kraće;
  • Ne bacati vodu u kojoj se kuvalo povrće već je iskoristiti za pripremanje supe, sosova i pirea;
  • Od 7-8 meseca dete već može da sedi samostalno u stolici za hranjenje i treba da jede zajedno sa ukućanima;
  • Sa 10 meseci odojče počinje da uči da koristi kašiku i hrana se više ne miksira, već se secka na komadiće;
  • Izbaciti što pre korišćenje flašice, za davanje tečnosti (mleko, voda, sok) i koristiti bebi šolje, a kasnije čaše;
  • Ukoliko se jave znaci alergije (osip, ekcem, proliv, povraćanje), na neku vrstu hrane, odmah obustaviti davanje te namirnice i konsultovati pedijatra;
  • Sa uvođenjem dohrane pražnjenje stolice treba da bude svakodnevno ili na svaki drugi dan. Stolica se reguliše pravilnom ishranom.
  • Suština nemlečne dohrane je formiranje 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine i jutarnje i večernje -mleko (podoj ili flašica);

Ovom listom nisu iscrpljeni svi saveti koje vam mogu dati, ali predstavljaju dobru osnovu. Iz sopstvenog iskustva vam mogu predložiti da ukoliko već niste, nabavite blender ili smoothie maker koji ćete koristiti za miksiranje kašica za vaše dete, kao i za eventualno mlevenje pirinča, koji se uvodi već na početku. Blender ne mora da bude skup, ali će vam biti od velike važnosti, s obzirom da to da dete na početku svoje nemlečne ishrane ne sme koristiti alergene namirnice koje mogu ostati u blenderu u tragovima.

Još ću vam dati par saveta za kraj: nabavite plastične kašike za dete (naravno, bez BPA) koje reaguju na toplutu, imate ih u svim većim veledrogerijama. Na taj način ćete sprečiti da dete pojede prevruću kašicu. Neka vaam i tanjirići, flašice i osve ostalo od plastičnih masa (glodalice, igračke, itd) budu bez BPA (bisfenol A) koji je dokazano štetan. Nemojte nikada da štedite na zdravlju vaše bebe.