Od vode do kupusa ili bifteka

By | 16.01.2016.

Polemika oko načina ishrane (vegetarijanci ili mesožderi) izgleda da neće uskoro biti razrešena, jer se oba tabora zalažu za svoju opciju. Naravno i jedni i drugi imaju pravo, jer je čovek svaštojed po prirodi, pa tako mu gotovo podjednako odgovara i biljna i životinjska ishrana. Ako posmatramo probavni sistem, odnosno njegovu dužinu, jasno je da je čovek negde između biljojeda i mesoždera. Ono o čemu želim u nastavku da govorim nije ni prvo ni drugo, već o onome što je zajedničko i prvima i drugima: o vodi.

Voda je osnovna ljudska potreba i kao takva je nezamenjiva u ishrani. Bez hrane čovek može da izdrži danima i nedeljama, a bez vode znatno kraće. Međutim, ono što verovatno niste ni razmišljali je činjenica da sva hrana sadrži vodu, u manjem ili većem procentu. Astronomi procenjuju mogućnost za pojavu života na nekoj planeti sasmim postojanjem vode na njoj. Naša planeta je mahom pokrivena vodom, ali to je slana voda koja prija samo organizmima koji žive u njoj. Nama sigurno ne. Mi možemo da pijemo i koristimo za naše useve i stoku samo pitku vodu, a to je ograničen resurs.

Gledajući jednu dokumentarnu emisiju na Nacionalnoj geografiji u kojoj je bilo reči o moćnoj reci Kolorado i njenom slivu postalo je očigledno da svet polako ali sigurno dolazi do jedne tačke do kojoj će se boriti do zadnje kapi pitke vode. Za vas koji niste pratili tu emisiju, radi se o sledećem: farmeri iz SAD-a i Meksika su doveli do toga da reka Kolorado nikada ne dođe do okeana. Sva voda iz reke se iskoristi u poljoprivredne i stočarske svrhe. To je ona ista reka koja je izvajala najveći svetski kanjon toliko živopisno predstavljan u većini vestern filmova. Pitaćete se kakve to veze ima na nama i sa ishranom. Nema direktne, ali posredno svakako ima.

navodnjavanjezemljeNaime, farmeri koji uzimaju vodu iz Kolorada i svi ostali farmeri na planeti vodu koriste za navodnjavanje svojih polja i za napajanje stoke. Svaki živi organizam na svetu od zelene salate i kupusa, preko žita, krompira do svinje ili govečeta za svoj rast zahteva vodu. Naravno, jedni manje, a drugi više. Ukoliko tržište to zahteva, ponuda povrća, žita, voća, mesa može da se poveća u jednom ograničenom obimu, ali ne do u nedogled.

Jedan od faktora koji ograničavaju proizvodnju je svakako i voda. Zemlja koja ima puno pitke vode je potencijalno bogata zemlja. Srbija svakako ima potencijala za to, ali mi imamo druge ograničavajuće faktore poput bescarinskog uvoza mnoge prehrambene robe iz EU i zemalja CEFTE, ali i troškova izgradnje novih sistema za navodnjavanje. Najvažnije u celoj priči je da imamo dovoljno pitke vode.

stocarskaproizvodnjaDa li ste se ikada zapitali koliko vode je potrebno za uzgoj jednog kilograma kupusa ili kilograma teletine? Životinje, naravno, pored vode traže i hranu (biljke) pa je logično da u konačnom zbiru stočarstvo potroši znatno veću količinu vode od poljoprivrede, jer od nje i zavisi. Industrija takođe, jer se pored primarne poljoprivredne proizvodnje voda koristi u samim procesima prerade. O transportu i trgovini da i ne govorim.

Evo tabele za neke od najvažnijih namirnica i potrebama za vodom (u litrima) za dobijanje istih.

  • Banana 1 kg : 860 l vode
  • Breskve i nektarine 1 kg : 1.200 l vode
  • Čaj 1 šolja od 250 ml : 30 l vode
  • Čokolada 1 kg : 24.000 l vode
  • Hleb (pšenični) 1 kg : 1.300 l vode
  • Jabuka i kruška 1 kg : 700 l vode
  • Kafa 1 šoljica od 125 ml : 140 l vode
  • Kikiriki (u ljusci) 1 kg : 3.100 l vode
  • Krastavac ili bundeva 1 kg : 240 l vode
  • Krompir 1 kg : 250 l vode
  • Kukuruz 1 kg : 900 l vode
  • Kupus 1 kg : 200 l vode
  • Mango 1 kg : 1.600 l vode
  • Masline 1 kg : 4.400 l vode
  • Mleko 1 čaša od 250 ml : 250 l vode
  • Paradajz 1 kg : 180 l vode
  • Piletina 1 kg : 3.900 l vode
  • Pirinač 1 kg : 3.400 l vode
  • Pivo 1 čaša od 250 ml : 75 l vode
  • Pomorandže 1 kg : 460 l vode
  • Prasetina 1 kg : 4.800 l vode
  • Sir 1 kg : 5.000 l vode
  • Šećer 1 kg : 1.500 l vode
  • Teletina 1 kg : 15.500 l vode
  • Urme 1 kg : 3.000 l vode
  • Vino 1 čaša od 125 ml : 120 l vode
  • Zelena salata 1 kg : 130 l vode

Ako se navedene vrednosti uporede, lako je zaključiti da će, ukoliko se nastavi globalni rast stanovništva, u dogledno vreme mnoge zemlje hraniti uglavnom biljnom hranom, a sve manje životinjskom.

Kikiriki koji je namirnica bogata belančevinama i traži 10 puta manje vode od teletine, a sasvim solidno se može uzgajati i u Srbiji. Po ceni je takođe uporediv, teletina je nekih 15-20% skuplja u maloprodaji. Sledeća stvar, po potrošnji vode jednako je uzgojiti 62 kg krompira za kilogram govedine.

Da li je 22. vek rezervisan za vegetarijance i vegane? Po matematici da, ali ostaje da se vidi. Što se tiče Srbije, mi nažalost imamo veoma negativan stepen prirasta stanovništva (odumiremo), pa ukoliko se nešto ne izmeni po tom polju teoretski gledano imaćemo sasvim dovoljno resursa (čitaj vode) da zadovoljimo apetit i onih naših stanovnika koji ne mogu bez mesa. Sasvim je druga priča hoćemo li u budućnosti imati snage (čitaj stanovništva) da odbranimo sebe i svoje resurse (pa i vodu) od onih koji neće imati resurse u svojim zemljama i koji će poželeti silom da se domognu naših.

Pojedini autori već sada predviđaju ratove koji će se voditi zbog vode. Dosadašnji su se takođe vodili i zbog resursa. Šta možemo mi kao pojedinci da učinimo? Da se odgovorno ponašamo prema vodi, da je ne zagađujemo i ne rasipamo i naravno, da se potrudimo da se negativni trendovi u depopulaciji naše zemlje preokrenu.