Keleraba: povrće sa severa

By | 20.02.2015.

Keleraba je iz iste porodice kao i običan kupus, ali osim boja (svetlo zelena ili ljubičasta), nemaju mnogo sličnosti. Dok običan kupus ima listova na pretek, keleraba je dosta oskudna listovima koji su na krajevima peteljki.

kelerabaPoreklo kelerabe je u centralnoj i severnoj Evropi na obalama severnog mora, u Nemačkoj, gde se i sada najviše upotrebljava. Keleraba je sve osim tamo nekog običnog povrća.

Keleraba je pitoma sorta divljeg kupusa, a naziv potiče od nemačkih reči kohl= kupus i rube = repa. Bukvalan prevod je „kupus-repa“ što najbolje i opisuje ovo povrće. U supermarketu stoji u frižideru i bez njega ne može dugo da se održi.

Ako ste ikada probali koren običnog kupusa, keleraba je nešto najsličije njemu. Kao i kod kupusa, keleraba se u najšim prodavnicama može naći kao bledozelene ili ljubičaste boje, a upotrebljiva je samo dok je mlada.

Mlada keleraba ima veličinu spljoštene loptice za tenis, a koristi se najviše kao salata, dakle u svežem stanju. Jednostavno ogulite kelerabu kao krompir i isečete je ili izrendate. Ako se izrendana keleraba iscedi kroz gazu, dobijate ukusan sok. Sok od kelerabe mora odmah da se upotrebi, da ne uzljuti.

Pored upotrebe u salatama i soka od kelerabe, ovo povrće se može kuvati i dinstati. Pored korena, jestivo je i lišće, jer sadrži dosta minerala i vitamina. Kada se kuva, dinsta, uništava se vitamin C, pa je ipak najbolje koristiti kelerabu u salatama.

Keleraba u 100 g ima 27 kcal, što je čini dobrom namirnicom kod redukcionih dijeta. Ugljenih hidrata ima 6,2 g, šećera 2,6 g, dijetnih vlakana 3,6 g, proteina 1,7 g. Od vitamina, keleraba najviše ima vitamina C, kompleks vitamina B i vitamin E. Od minerala keleraba sadrži kalcijum, gvožđe, fosfor, kalijum, mangan, magnezijum.

Zašto je keleraba zdrava?

Sadržaj vlakana u kelerabi je visok, pa se ovo povrće koristi i za smanjivanje nivoa lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Zbog sadržaja vlakana, dobra je kod smanjenja zatvora, ublažavanja tegoba kod hemoroida, a poseredno utiče i na smanjenje rizika od raka debelog creva.

Keleraba pomaže kod anemije, raznih virusnih infekcija, a utiče i na zdravlje sistema za varenje, zuba i desni.

Cenjena je kod dijabetičara, jer reguliše nivoe šećera u krvi, a kod osoba sa hipertenzijom, reguliše krvni pritisak. Keleraba ima ulogu i za zdravlje kostiju i limfnog sistema.

Recepata u kojim je keleraba zaista ima mnogo, pa nađite neki zanimljiv i užiuvajte u ovom super povrću. Ako je vaš izbor salata, možete kombinovati sa drugim povrćem, a začiniti je možete klasično sa maslinovim uljem i sirćetom ili jogurtom ili pavlakom ili sa limunovim sokom.

Ako dinstate kelerabu ili je kuvate, najbolje je da je isečete kako bi period termičke obrade bio što kraći. Možete je pripremati na pari ili peći u rerni.