Lišavanje sna utiče na kilograme?

By | 09.04.2013.

Lišavanje sna je stanje u kojem nedovoljno spavamo. Hronično neispavana osoba se lako zamara, priviđaju joj se stvari i nema meru u ishrani. Lišavanje sna utiče na mozak i kognitivne funkcije. Potpuno lišavanje sna u dužem vremenskom periodu je gotovo neizvodljivo, osim u nekim medicinskim slučajevima, već osoba zaspe makar u kratkim epizodama. Kod laboratorijskih životinja potpuno lišavanje sna je fatalno.

Foto: FrameAngel / FreeDigitalPhotos.net

Foto: FrameAngel / FreeDigitalPhotos.net

Efekti nespavanja ili nedovoljnog spavanja mogu biti: bol u mišićima, zaboravnost, konfuzija, depresija, halucinacije, drhtanje ruku, glavobolja, slabost, osetljivost na hladnoću, podočnjaci, hipertenzija, povećan nivo hormona, veći rizik za dijabetes, gojaznost ili mršavost, napadi besa kod dece, razdražljivost, oslabljen imuni sistem.

Da lišavanje sna utiče na to koliko ćemo se ugojiti ili smršati, došlo se posmatrajući potpuno nespavanje laboratorijskih životinja (studija iz 1989. godine), gde je bio povećan unos energije ali i potrošnja, pa je dolazilo do slučajeva gojaznosti ili mršavljenja i na kraju fatalnog ishoda.

To je ipak ekstreman test šta se može desiti i putokaz za posmatranje ljudskih navika u ishrani.

Problem gojaznosti se može posmatrati i u svetlu nedovoljnog spavanja, jer u kriznim vremenima radimo više, a spavamo manje. Osim toga i burni noćni život znači manje sna. Smatra se da smanjenje časova koje provedemo spavajući utiče na hormone koji regulišu metabolizam i apetit. Veza između nespavanja ili kraćeg spavanja i gojaznosti je izgleda najveća kod mlađih i srednjovečnih odraslih osoba. Neki naučnici celu teoriju okreću naopako, govoreći da gojaznost utiče na dobar san. U svakom slučaju, lišavanje sna ne valja.

Naučnici se nisu zaustavili na preliminarnim istraživanjima, već su (u studijama iz 2011-2013. godine) testirani i dobrovoljci. Jedna noć koju su učesnici eksperimenta proveli u budnom stanju (koji inače redovno obavljaju radnici koji rade po smenama) ispoljava značajne efekte na energetski bilans sledećeg jutra, uključujući i smanjenje potrošnje energije, povećani hedonistički podsticaj koji u mozgu povećava želju za  konzumiranjem hrane i prejedanja. A znate kuda vodi prejedanje.

Takođe, ako spavamo samo 4 sata dve noći uzastopno, smanjuje se nivo leptina, a povećava nivo grelina, kao i osećaj gladi. Slične endokrine promene se dešavaju posle jedne neprospavane noći. Rezultati istraživanja pružaju novi uvid u uticaj nespavanja na rad endokrinih žlezda, koji obično povećava apetit i gojaznost.

Zato, večeras nemojte dugo da ostanete budni uz knjigu, TV ili šta već radite, naspavajte se i probudite odmorni. Ako imate višak kilograma, imaćete motiv više da se naspavate.