Predrasude i pravilna ishrana

By | 06.04.2013.

Predrasude su stavovi koji se ne zasnivaju na validnom iskustvu ni na realnim argumentima. Kao takve one postoje i u ishrani i veoma su otporne na promenu. Na uhranjenost, gojaznost i ishranu ne gledamo istim očima mi i naše bake. Ideal lepote u doba kada su naše bake bile mlade je nekih desetak kilograma više nego sada, pa se nemojte začuditi ako vam baka kaže: „jedi, dete, jedi, vidi kako si mršava“. Zato od bake uvek možete dobiti čokoladu, čak i ako nebi trebali da je dobijete. Bake su bića sa mekanim srcem i vole da vas obraduju.

Bakina logika. Foto: Mat Hayward / Shutterstock

Bakina logika. Foto: Mat Hayward / Shutterstock

Teško da ćete njih pod stare dane prevaspitati kako je BMI najbolji pokazatelj da li ste uhranjeni ili gojazni. Nekada je svet bio mnogo sporiji nego danas i ishrani se posvećivala veća pažnja. Al se nekad dobro jelo, baš! Svakodnevna ishrana je sada često jednolična i u funkciji vremena koje kuvarica (čitaj zaposlena žena) može da posveti pripremi jela. Zato je današnja ishrana bazirana na previše ulja, šećera, soli i aditiva, a premalo vlakana, minerala i vitamina, što nikako ne ide u prilog zdravoj telesnoj težini i zdravlju u celini.

Postoji bezbroj izgovora za stanje u današnjoj ishrani, ali ako tražite izgovor, to znači da ne želite rešenje. Vreme je da odstranite rđave navike koje vas ograničavaju. Ne čekajte da zbog bolesti budete primorani na to.

Predrasude izazivaju loše navike

U ishrani postoje mnoge predrasude zbog kojih možda imate i znatno viši BMI nego što biste želeli. One deluju tako što nas čine robovima navika, koje su naravno štetne i kojih treba da se oslobodite. Loše navike proistekle iz predrasuda se lako eliminišu, dovoljno je samo da stavite prst na čelo i dobro se zamislite o ovome.

  • Ogladnite bar jednom, da bi ste znali kakav je osećaj biti gladan. Ako vam je dosadno a niste gladni i mašite se za jelo, pogrešili ste. Organizam traži hranu kada ogladni, ali ako niste gladni (jer ste jeli više) onda ne traži. Vi niste gladni kada želite da budete gladni, već kad morate. Mehaničko obedovanje kad mu vreme nije – doprinosi gojaznosti.
  • Kada jedete (a niste na dijeti) stanite čim osetite da ste se zasitili, a ne onda kada osetite da ste puni. Znate li onaj osećaj kada vam je stomak pun? Nema osobe koja se dobro oseća u tom trenutku. Ako ste puni, znači, napravili ste grešku u ishrani, pa nemojte to učiniti opet. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da pošalje signal da niste gladni.
  • Imajte redovne obroke. Pet obroka na dan je pravo rešenje. Rasporedite pravu količinu prave hrane tako da se ne prejedate i da imate dovoljno energije ceo dan. Ne jedite obrok kada je „zgodno“, već kada je potrebno. Jedite na 3-4 sata. Tada ćete jesti kada ste gladni, a ne kada je vam je dosadno i nećete se prejesti.
  • Ako ste gojazni, verovatno su vam porcije prevelike.  Nađite neke manje tanjire i iz njih jedite, tako ćete i psihološki shvatiti da vam ne treba toliko hrane. Želudac je veličine pesnice. Ne očekujte da u njega ubacite 10 puta više hrane bez ikakvih negativnih posledica. Ako redovno jedete više hrane, želudac vam se može proširiti i naviknuti vas da uvek jedete puno hrane. Ako se naviknete da jedete malo, neće se proširiti i brže ćete se zasititi. Uz 5 obroka ne treba vam toliko obilan ručak.

    Foto: Pixomar / FreeDigitalPhotos.net

    Loša navika. Foto: Pixomar / FreeDigitalPhotos.net

  • Ne preskačite doručak! Probudite metabolizam ujutru adekvatnim doručkom, jer ćete tako sprečiti da pregladnite i posle se prejedete. Sprečite negativne posledice koje preskakanje obroka nosi, imaćete veći radni elan i mentalnu koncentraciju na ono što radite, a kao posledica produktivnost će vam biti veća. Pametni poslodavci znaju za ovu činjenicu. Ne jedite džank fud.
  • Fizička aktivnost dodatno sagoreva kalorije i deluje blagotvorno za ceo organizam. Niko ne mora da vam crta šta da radite, zanimajte se onim što vam godi, a troši kalorije. Kombinujte aktivnosti na poslu i u slobodnom vremenu. Izbacite stres iz sebe.
  • Ne nasedajte na fensi dijete iz časopisa i bapske priče o tome šta goji. Vašem telu su potrebne sve grupe namirnica: ugljeni hidrati, belančevine i masti. Upotrebite piramidu ishrane kao vodič.
  • Ono što je najslađe – nisu slatkiši. Naravno da kolače, torte, sladoled i čokoladu možete pojesti s vremena na vreme, ali ne stalno. Ako volite slatko, istražite ceo svet voća u bezbroj načina: sveže voće, voćne salate, ceđeni sokovi, kompoti…
  • Izbacite TV iz trpezarije i ne jedite ispred tog sokoćala. Isto se odnosi na kompjuter. Nema jela dok ste na internetu, dok vam bilo šta odvlači pažnju. Misli moraju da vam budu rasterećene dok jedete, da bi znali koliko ste čega pojeli.
  • Ne unosite kalorije iz pića. Pijte vodu, običnu ili kiselu, one uvek imaju 0 kalorija. Gazirana pića goje, nemaju nikakvu nutritivnu vrednost, niti ćete biti siti. Pijte je i kada pomislite da se gladni, jer s emože desiti da se u stvari žedni, a ne gladni. Ako vam je ukus vode bljutav, dodajte vrlo malo limunovog soka.
  • Jedite polako, jedite male zalogaje. Dobro sažvaćite hranu.  Dok dođe signal iz mozga da više niste gladni, može proći 15-20 minuta, pa ne žurite sa jelom. Tada nećete preterati sa količinom hrane.
  • Zasladite se tortama i kolačima samo u posebnim prilikama, ako je slava ili rođendan. Desert nakon jela nas čini debljim i u svakodnevnoj zdravoj ishrani je potpuno nepotreban. Ne udovoljavajte vašoj želji za redovnim slatkim zalogajima.
  • Promenite moto: „jedem kada poželim“ novim: „jedem kada treba, a vežbam kada poželim“. U praksi se često susrećem sa osobama koje ne vole da vežbaju, ali vole hranu. Oni onda vežbaju samo ako moraju. Neka vam i jedno i drugo bude zadovoljstvo. Kada jedete, to radite u dovoljnoj količini s punim uživanjem. Kada vežbate, nađite nešto pozitivno u tome, neki cilj, a ne samo puku obavezu koju treba odraditi.

Kao što vidite, nije teško, samo treba razmisliti i odreagovati na pravi način. Razbijte predrasude u ishrani i ne budite rob navika, ne stoji vam. Menjajte se nabolje, zaslužili ste.