Uvođenje čvrste hrane u ishrani odojčeta

By | 21.03.2013.

Ishrana beba

Prvih šest meseci odojčad dobija sve potrebne hranljive materije putem majčinog mleka. Ishrana beba čvrsta hranom kreće nešto ranije, već oko 4. meseca i to je najvažniji momenat u ishrani odojčeda, kada je njegov sistem za varenje spreman da prihvati i čvrstu hranu. Dete u ovo doba može da žvaće, iako još nema zube, da drži glavu i da se sedi uz malu pomoć mame. Dete vam može staviti do znanja da je spremno za ovaj korak tako što  posle popijenih četvrt litra mleka i dalje nije sito, nemirna je i razdražljiva.

Foto: koratmember / FreeDigitalPhotos.net

Foto: koratmember / FreeDigitalPhotos.net

Uvođenje čvrste hrane u ishrani beba je postepen proces, čije trajanje je za svaku bebu različito, ali postoje neke uopštene smernice. Obično se čvrsta hrana uvodi u ishranu deteta od četvrtog do šestog meseca. Pre četvrtog meseca života se ne praktikuje davanje čvrste hrane odojčetu jer njegov sistem za varenje ni bubrezi nisu spremni za ovaj proces. Posledice ovoga mogu biti nadimanje, gasovi, crvenilo oko čmara, dijareja, povraćanje, razdražljivost.

Ako mama ni posle 6. meseca ne počne davati odojčedu čvrstu hranu, dete može postati anemično, a napredovanje se može znatno usporiti. Naravno, nerealno je očekivati da beba odmah počne da uzima čvrstu hranu i odbaci mleko, taj proces ide uporedo, jer je primarna bebina hrana do kraja prve godine majčino mleko.

Četvrti mesec

Za odojče se kao prva čvrsta hrana koju će jesti uzimaju žitarice, koje su odličan izvor vlakana, vitamina B kompleksa i gvožđa. Radi smanjenja rizika od alergija, izbor obično pada na kukuruz i pirinač, jer one ne sadrže gluten. Pririnač je namirnica koja se lako vari i sadrži dosta gvožđa i vitamina. Postepeno se uvode i druge žitarice, a ova hrana bebi daje dodatnu energiju i minerale. Količine se naravno uzimaju od sasvim malih, pa do recimo 120 ml dnevno. Beba se hrani kašičicom.

Peti mesec

Na početku petkog meseca, ili čak malo ranije bebi niču prvi zubići, usled čega može da bude razdražljiva. Posle žitarica, od sredine petog meseca uvodi se u ishranu odojčadi i povrće. Naravno, to povrće je bareno pa pasirano, a izbor namirnica je na povrću koje nema intezivan miris i ukus. Za početak, dobar izbor je šargarepa, krompir, a slede grašak, tikvice, kelj,  blitva. Povrće ima visoku hranjivu vrednost, belnačevine, vlakna, oligoelemente. Kada uvedete neko povrće, možete ga kombinovati sa nekim koji ste već uveli (na primer krompir-šargarepa, pirinač-krompir). Male bebe nemaju posebno razvijeno čulo ukusa, a gotovo je sigurno da će u ovoj tranziciji ka čvrstoj hrani biti dosta prosipanja hrane i pljuckanja.

Šesti mesec

Foto: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net

Foto: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net

Kada je u ishranu uvedeno povrće, ishrana beba postaje bogatija uvođenjem voća, takođe barenog i pasiranog. Savet je da to bude blago voće, slatko, nikako kiselo niti jagodičasto voće. Preporuka je da uvodite voće koje raste kod nas – jabuke, kruške, šljive, kajsije. Jagode se među poslednjima uvode zato što su poznat alergen. Kalorično voće kao što je banana se oprezno uvodi i to samo u manjoj količini. Na kraju šestog meseca beba može prvi put da proba meso, neka to bude recimo piletina, možete je izblendovati, pasirati, gnječiti, važno je da je beba može progutati. Meso uvek ide u kombinaciji sa povrćem, najbolje kao finu kašicu.

Sedmi mesec

U ovom mesecu beba već može da jede i žumance jaja, ne i belance, jer je ono alergen, pa se uvodi kad i jagodičasto voće, tek posle prvog rođendana. Žumance je najbolje da bude dobro kuvano, u kombinaciji sa namirnicama koej su već uvedene u ishranu, znači žitaricama i povrćem. Negde u isto vreme mogu se u ishranu deteta uključiti (kravlje) mleko i mlečni proizvodi (mladi sir, kiselo mleko, jogurt)

Šta beba ne sme da jede u ovom periodu?

U prvim mesecima nemlečne ishrane detetu je zabranjeno davati namirnice koje mogu izazvati alergiju ili koje su isuviše jake za sistem za varenje ili bubrege odojčeta.

So se nikako ne daje detetu, jer so mu nije ni potrebno, a utiče na radu bubrega, koji se još nusu sasvim „uhodali“. Šećer se takođe ne daje detetu. Med sadrži spore Botulinusa što može da kod odojčeda dovede do bolesti, pa se zato izbegava.

Agrumi/citrusi (pomorandže, limun, grejpfrut) su kiseli, a imaju i izvesna alergena svojstva. Takođe belance i pšenica (zbog glutena) se izbegavaju zbog mogućih alergija. Povrće poput spanaća, brokolija ili cvekle sadrži nitrite, koji utiču na smanjenje hemoglobina u krvi odojčeta, pa se takođe izbegavaju na početku. Uvode se posle drugog povrća.

Saveti:

Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net

Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net

  • Uvođenjem čvrste hrane polako se potiskuje majčino mleko na taj način da se prvo ubacuju čvrste namirnice u ručak, pa užine, a poslednje se menjaju večera i doručak.
  • Uvodi se samo po jedna namirnica po obroku, nikako više njih, radi otkrivanja eventualne alergijske reakcije.
  • Namirnice se uvode polako, na 3-4 dana nova namirnica uz praćenje da beba nema reakcije na hranu.
  • Beba je najbolje da obeduje zajedno sa mamom i nikada se ne treba upotrebljavati cuclu za čvrstu hranu.
  • Povrće pre pripreme treba dobro oprati, oguliti (ako se guli), kuvati u malo vode, koja se potom može iskoristiti za piree.
  • Kuvano povrće ne treba dugo da stoji pripremljeno, najviše dva sata na sobnoj temperaturi i za to vreme se mora upotrebiti.
  • U frižideru kašica koji pripremite sami može da traje maksimalno dva dana.
  • Kvalitetnija je kašica koju sami pripremite od instant dehidrirane kašice ili kašice iz teglice.
  • Ako se bebi ne sviđa kašica koju ste napravili, pokušajte sutradan da napravite istu takvu i servirate joj, a ako opet odbije, pokušajte tek za 15-20 dana.
  • Beba ima osećaj sitosti. Kad joj je dosta, ona okrene glavu.
  • Pored vode, detetu možete dati da pije i razblažen 100% voćni sok, a možete cediti i svoje sokiće u sokovniku. Ne preterujte sa sokovima.

Delovi teksta su objavljeni u katalogu-slikovnici Metalac posuđa i na FB strani Metalac posuđa
Autor: Jasna Anđelković, nutricionista