Leblebija

| 15.03.2013. | nema komentara

Leblebija (Cicer arietinum) je mahunasta biljka iz familije bobova. Leblebija je veoma vredna namirnica za ljudsku ishranu i od prostora bivše Juge najviše se uzgaja u Makedoniji. U republikama bivše nam države leblebija je poznata i kao naut, slanutak, slani pasulj ili slani grah. Ovo je jedna od najranijih kultura koje se uzgajala i pre 8.000 godina na prostorima Bliskog istoka. Danas se leblebija najviše uzgaja u Indiji i zemljama Azije.

leblebijaLeblebija je belančevinasta biljka, a njeno seme je slično semenu soje ili sušenom zrnu graška. Seme leblebije je svetlosmeđe boje i dok je nedozrelo ljušti se iz mahuna i koristi poupt pasulja ili graška. Najviše se upotrebljava za pripremu variva i kao dodatak drugom povrću. Poznat je i hleb od leblebije koji se pravi tako šđto se suva leblebija melje u brašno i od njega i uz dodatak pšeničnog brašna se mesi hleb. Na bliskom istoku su od leblebije ipak poznatija jela poput humusa ili falafela. Kod nas se leblebija ipak jede propržena kao grickalica. Kao zamena za kafu leblebija se u Evropi koristi već 200 godina.

Postoje dve osnovne vrste leblebije koje se uzgajaju:

  • Desi – ona ima manje seme i tamnije je boje, uzgaja se u Indiji, Istočnoj Africi, Meksiku i Iranu;
  • Kabuli – ona je svetlijeg i krupnijeg semena i uzgaja se u Evropi, zemljama Mediterana, Afganistanu, Indiji i Južnoj Americi.

Kalorijska vrednost suve leblebije je 298 kcal / 100 g. Kada se leblebija skuva, tada joj je energetska vrednost 164 kcal/100 g. Leblebija ima sastav sličan drugim mahunarkama, tako da u tih 100 g imamo 55-60% ugljenih hidrata, oko 20 % belančevina, 4-5 % biljnog ulja, 5-8 % biljnih vlakana. Leblebija ima duplo više gvožđa od  jednake količine mesa, pa se preporučuje u ishrani anemičnih osoba. Pored ostalog sadrži i dovoljno kalcijuma, što je potrebno kod osoba u razvoju, ali i u menopauzi. Leblebija nema visok glikemijski indeks.

Leblebija je odličan izvor cinka, fosfora, magnezijuma, kalijuma, gvožđa, folne kiseline, bakra i proteina. Masti koje se u leblebijama mogu naći su polinezasićene, što znači da su zdrave. Upotreba leblebija se preporučuje i kod osoba sa povišenim nivoima holesterola i triglicerida. Mlade mahune leblebije se ne jedu zato što sadrže veliku količinu oksalne i jabučne kiseline, što nepovoljno deluje na organizam.

Oznake: , , , , , ,

Kategorija: Zdrava hrana

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *