Ishrana dece: zdravlje na usta ulazi

By | 07.03.2013.

Ishrana dece mora biti raznovrsna i nutritivno vredna

Ishrana dece je ključni faktor rasta i razvoja svakog deteta. Ishrana dece u velikoj meri utiče na sve aspekte odrastanja: fizički, emotivni, socijalni i mentalni. Deca u toku svog rasta uče sve što će im biti potrebno kad budu zrele osobe, a jedan od najbitnijih faktora je moć koncentracije i učenja.

Foto: imagerymajestic / FreeDigitalPhotos.net

Foto: imagerymajestic / FreeDigitalPhotos.net

Deci je, za razliku od odraslih, mnogo važnije kakve namirnice će da unose, a u njima nebi trebalo da ima industrijskih proizvoda punih šećera i soli, veštačkih boja, zaslađivača, stimulansa, dakle – aditiva. Svi smo čuli za izreku „zdravlje na usta ulazi“ a da bi deca bila i ostala zdrava, potrebno je da u ishrani unose svih 7 „stubova“ zdrave ishrane: belančevine, ugljene hidrate, masti, vlakna, vitamine, minerale i vodu.

Deci ne treba stalno davati istu, monotonu hranu, jer samo raznovrsnom nutritivno vrednom (hranjivom) ishranom dete dobija upravo ono što mu je potrebno. Roditelji u velikoj meri mogu da utiču na to da li će dete da bude probirljivo u ishrani, pa često prave greške, a da toga nisu ni svesni. Najlošija stvar je da pustite dete da jede šta hoće, koliko hoće i kada hoće.

Navike u ishrani koje imamo u odraslom dobu stičemo u prvih 7 godina života, pa hajde da tih 7 godina uložimo tako da deca usvoje važnosti 7 stubova zdrave ishrane.

Sedam stubova zdrave ishrane

Belančevine (proteini) su gradivne materije svih ćelija organizma, ali učestvuju i u mnogim drugim procesima: oporavak ćelija, proizvodnja energije i dr. Sastoje se od aminokiselina, a neke od njih (esencijalne aminokiseline) se moraju unositi hranom, jer ih organizam ne može stvoriti. Najbolji izvori belančevina u ishrani dece su: meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi i jezgrasti plodovi.

Ugljeni hidrati služe za dobijanje energije. Postoje dve kategorije ugljenih hidrata: rafinisani (šećer, slatkiši i med) i kompleksni (žitarice, voće i povrće). Prvi dižu nivo šećera u krvi veoma brzo i tako obezbeđuju brzu energiju, ali isto tako brzo se i potoše, izazivajući oscilacije raspoloženja, dakle „šokiraju“ organizam. Roditelji bi trebali da deci pretežno daju kompleksne ugljene hidrate koji sporo oslobađaju energiju i drže organizam duže u stabilnom radu.

Masti su neophodne za rad organa, funkciju mozga, ali i za proizvodnju energije, hormona i enzima. Bez masti, neki vitamini prosto ne funkcionišu. Dva su osnovna tipa masti u svakom organizmu: zasićene (meso, jaja, mlečni proizvodi) i nezasićene (biljno ulje, maslinovo ulje, jezgrasto voće, riblje ulje). Ove druge su zdrave masti i njih treba unositi više od ovih prvih.

Foto: rakratchada torsap / FreeDigitalPhotos.net

Foto: rakratchada torsap / FreeDigitalPhotos.net

Vlakna u ishrani dece su veoma bitna. Ona služe za zdravlje creva i posredno sprečavaju mnoge bolesti. Vlakna su sastvani deo biljaka a dele se na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna. Rastvorljiva vlakna (pasulj, grašak, ječam) apsorbuju vodu u crevima, mešaju hranu u kašu i smanjuju brzinu varenja šečera i apsorpciju u krvotok. Nerastvorljiva vlakna (u listovima i stablu povrća i žitarica) se ne razlažu u vodi, već  i smekšavaju stolicu i tako olakšavaju probavu.

Vitamini i minerali su u dečijoj ishrani neophodni, ali ne u meri koliko su potrebne belančevine, ugljeni hidrati i masti. Vitamini iz voća i povrća učestvuju u mnogim važnim procesima: stvaranje energije i hormona, jačanje imunog i nervnog sistema, zdravlja kose, kože, kostiju i noktiju. Vitamini mogu biti rastvorljivu u vodi (C, B) i mastima (A, D, E, K). Kuvanjem se razgrađuju, pa ih je najbolje koristiti u svežem ili dinstanom obliku (kao kašice). Minerali  su dečijem organizma potrebni u mnogim procesima: izgradnji kostiju, zuba, održavanje tečnosti, regulisanje nivoa šećera i proizvodnju hemoglobina.

Voda sačinjava više od 75% zapremine odojčeta ili 70% malog deteta. U vodi se rastvaraju minerali, vitamini, šećeri, aminokiseline i mnogi drugi nutrijenti. Voda je neophodna je za život i za većinu reakcija organizma. Deca imaju nešto drugačiji metabolizam od odraslih, jer se manje znoje i brže zagrevaju. Odojčad svu potrebnu vodu dobijaju sisanjem, a kada su topli dani i dete ima povišenu temperaturu potrebe za vodom su i veće. Deca uzrasta 4-6 godina treba da unose 30-50% više tečnosti od dece uzrasta 1-3 godine.

Ishrana dece po uzrastima

4-8 meseci

Foto: federico stevanin /FreeDigitalPhotos.net

Foto: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net

Prvih 4 meseca života, beba sve svoje potrebe zadovoljava sisanjem, tako da svaka dojilja treba da unosi oko 300 kcal dnevno više nego kada ne doji. Već oko 4. meseca zbog povećanje kalorijske potrebe u bebinu ishranu se uvode i drugi hranjivi sastojci, minerali, vitamini. Bebi već tada može biti ponuđena hrana koja nije mleko, pa čak i čvrsta hrana – žitarice. Počinje se sa pirinčem i kukuruzom, koje su lako svarljive i nisu izazivači alergija, jer ne sadrže ni gluten. Potom se u ishranu oko 5. meseca uvodi povrće blagog ukusa (npr. šargarepa, krompir, grašak, bundeva) u vidu pirea. Sledi uvođenje voća prvo kao sokova, a potom i pasiranih plodova (breksva, kruška, jabuka, banana), zatim mesa, jaja i mlečnih proizvoda (mladi sir, jogurt). Posle 7. meseca bebi već niču prvi zubi, pa može biti razdražljiva.

8-12 meseci

Kada dete napuni 8 meseci, u ishrani već dominira čvrsta hrana. Ishrana dece u ovom periodu je u znaku prelaza sa pasirane na čvrstu hranu i ovaj prelaz je veoma bitan. Veoma je bitno da ta hrana bude nutritivno vredna, pa pored sisanja treba da se detetu daje redovno i meso, povrće, voće, žitarice. U ovo vreme dete počinje da samostalno uzima hranu rukama. Ne brinite ako beba ne pojede celu porciju. U ishranu se uvodi riba (oslić, pastrmka, losos), tamnozeleno povrće, paradajz i kupus. Razvijenjem digestivnog trakta bebe u ovom uzrastu mogu imati kolike (grčeve) koji prolaze na kraju 4. meseca.

1-2 godine

Dete kada napuni godinu dana, ono je aktivno, igra se i skače, proučava svet oko sebe, drži kašiku i često se igra sa hranom. Trudi se da postane nezavisno u ishrani i usvaja nove veštine. Zbog čestih užina i sve više zuba, dobro je početi sa oralnom higijenom u sredini ovog uzrasta. Meso je bitno u ishrani jer se dete razvija i ima povećanu potrebu za gvožđem. Isto tako potreba za kalcijumom koji izgrađuje zube i kosti je povećana, detetu treba davati mlečne proizvode, pa mleko neka bude punomasno. I drugi minerali su takođe bitni pa ishrana dece treba da sadrži i jaja i žitarice.

2-5 godina

Navike u ishrani se stiču od malih nogu.

Navike u ishrani se stiču od malih nogu.

Dete se u ovom uzrastu samostalno hrani, a ishrana treba da mu budu podeljena u pet obroka: doručak, užina, ručak, užina, večera. Ako je gladno ili neraspoloženo, treba mu dati i više užina. I dalje su deca oprezna kad je reč o toploti obroka, ne davajte mu suviše hladnu ni vruću hranu. U ovo doba dete već ide u jaslice i vrtić, dakle, razvija se i socijalni aspekt njegove ličnosti. Dete se u ovom dobu najviše ugleda na roditelje. Nekoliko osnovnih grupa namirnica deteta u ovom uzrastu su: hleb i žitarice, povrće, voće, mleko i mlečne proizvode, meso, jaja i i ribu. Naglasak je i dalje na raznovrsnoj i zdravoj ishrani, a nove namirnice se mogu uvoditi i u vidu užina.

5-7 godina

Predškolska deca imaju omiljenu hranu i uživaju u njoj. Shvataju zašto određene namirnice treba kuvati, a neke ne i znaju da treba da peru ruke pre jela. U ovom uzrastu deca već imaju izgrađene navike u ishrani. Deci treba dati redovnih 5 obroka na dan i usmeriti ih na fizičku aktivnost, igru, kako bi potrošili kalorije koje unose. Grupe namirnica su uglavnom iste kao i pre, ali sada se već mogu uvoditi i manje masni mlečni proizvodi, koji sadrže dosta kalcijuma, ali imaju manje zasićenih masnoća. U ishrani dece treba povećati unos složenih ugljenih hidrata, jer su potrebe za energijom (usled intezivnije fizičke aktivnosti) veće. Isto tako, povrće i voće treba deci redovno davati, a sokove manje. Od namirnica deci u ovom uzrastu ste uveli sve što i odrasli mogu da jedu. Potrudite se da to bude zdrava, nutritivno vredna ishrana.

Delovi teksta su objavljeni u katalogu-slikovnici Metalac posuđa i na FB strani Metalac posuđa
Autor: Jasna Anđelković, nutricionista

One thought on “Ishrana dece: zdravlje na usta ulazi

Comments are closed.