Fruktoza: najslađi šećer

| 10.02.2013. | nema komentara

Fruktoza ili šećer, pitanje je sad…

Fruktoza ili voćni šećer je prost monosaharid koji se ne nalazi samo u voću, već i u drugim biljkama. Ona se može javiti u biljkama i u obliku disaharida, saharoze. Najčešće se fruktoza proizvodi iz šećerne repe, šećerne trske i kukuruza. Fruktoza ima istu hemijsku formulu kao glukoza C6H12O6, ali drugačiju strukturu.

Foto: zole4 / FreeDigitalPhotos.net

Foto: zole4 / FreeDigitalPhotos.net

Primarna uloga fruktoze je u proizvodnji hrane i pića, jer je jeftina za proizvodnju, a veoma je slatka. Fruktoza je najslađi od svih priprodnih šećera, čak 1,73 puta slađa od saharoze (običnog, kristal šećera). Međutim, zagrevanjem saharoze menja se njena struktura pa postaje slatka jednako kao i saharoza. Relativna slast šećera u odnosu na saharozu je: laktoza 16%, galaktoza 32%, maltoza 32,5%, invertni šećer 50%, glukoza 74,3%, med 97%, fruktozno-glukozni sirup 100%, saharoza 100%, fruktoza 173%. U mnogim receptima fruktoza može sasvim dobro zameniti saharozu.

Prirodni izvori fruktoze

To su voće, povrće i med. Neko voće ima veći sadržaj fruktoze prema glukozi od drugog. Na primer jabuke i kruške sadrže dva puta više fruktoze od glukoze, dok recimo kajsije imaju duplo manji sadržaj fruktoze od glukoze. Sokovi od kruške i jabuke su veoma zanimljivi pedijatrima, jer zbog visoke koncentracije fruktoze mogu izazvati proliv kod dece, jer je apsorpcija fruktoze kod njih znatno manja nego apsorpcija glukoze i saharoze.

Tabela 1. Sadržaj šećera kod voća i povrća (g/100g)

Namirnica

Ukupno ugljenih hidrata

Ukupno šećra

Fruktoza

Glukoza

Saharoza

Odnos fruktoza/ glukoza

% saharoze u ukupnoj količini šećera

Voće

Jabuka

13.8

10.4

5.9

2.4

2.1

2.0

19.9

Kajsija

11.1

9.2

0.9

2.4

5.9

0.7

63.5

Banana

22.8

12.2

4.9

5.0

2.4

1.0

20.0

Smokva

63.9

47.9

22.9

24.8

0.07

0.93

0.001

Grožđe

18.1

15.5

8.1

7.2

0.2

1.1

1.0

Breskva

9.5

8.4

1.5

2.0

4.8

0.9

56.7

Kruška

15.5

9.8

6.2

2.8

0.8

2.1

8.0

Ananas

13.1

9.9

2.1

1.7

6.0

1.1

60.8

Šljiva

11.4

9.9

3.1

5.1

1.6

0.66

16.2

Povrće

Cvekla

9.6

6.8

0.1

0.1

6.5

1.0

96.2

Šargarepa

9.6

4.7

0.6

0.6

3.6

1.0

70.0

Kukuruz šećerac

19.0

6.2

1.9

3.4

0.9

0.61

15.0

Slatka paprika

6.0

4.2

2.3

1.9

0.0

1.2

0.0

Luk

7.6

5.0

2.0

2.3

0.7

0.9

14.3

Krompir (indijski)

20.1

4.2

0.7

1.0

2.5

0.9

60.3

Šećerna trska

13-18

0.2–1.0

0.2–1.0

11-16

1.0

100

Šećerna repa

17-18

0.1–0.5

0.1–0.5

16-17

1.0

100

Neodovoljna apsorpcija fruktoze može dovesti do nadimanja, dijareje, gasova i bola u stomaku. Ako imate problem sa ovim simptimoma i vežbate odmah nakon konzumiranja hrane bogate fruktozom, simptomi se mogu i pogoršati. Konzumiranje hrane bogate drigim fitohemikalijama, na primer flavonoidima uz fruktozu takođe podstiče tu pojavu.

Kako je fruktoza 1.73 puta slađa od saharoze (na sobnoj temperaturi), to znači da je isto toliko puta potrebna manja količina da se dobije isti efekat. Fruktoza se propisuje dijabetičarima zato što ona ne poreće proizvodnju insulina u beta ćelijama pankreasa. Glikemijski indeks fruktoze je svega 19 (± 2) što je u odnosu na med (55) ili obični šećer (65) sasvim skomno. Neka istraživanja idu u pravcu da ako se fruktoza unese pre jela, može se desiti da se smanji glikemijski indeks drugih namirnica u jelu.

Svaki šećer goji

Preterana upotreba fruktoze se ranije povezivala sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću, visokim LDL holesterolom i trigliceridima što definitivno loše utiče na metabolizam. U nedavnim istraživanjima rađenim 2005 i 2006.  dokazano je da visoka upotreba fruktoze zaista dovodi do pojave masnog tkiva i gojaznosti.

Fruktoza se takođe pojavljuje u sintetički napravljen fruktozno-glukoznom sirupu, koji nastaje od hidrolizovanog kukuruznog skroba. To je sirovina za proizvodnju gaziranih bezalkoholnih pića, kao i u industiji hrane, umesto saharoze. Upotreba ovog sirupa je uglavnom bolja od upotrebe saharoze, jer se manje luči insulin i leptin, ali je nivo gerlina veći. Gerlin, da pojasnim, povećava apetit dok ga insulin i leptin smanjuju.

U konačnom zbiru, zbog većeg apetita supstituisanje saharoze fruktozno-glukoznim sirupom dobijamo kontraproduktivni efekat kod zdravih osoba, gojaznost. Preterana upotreba gaziranih pića koja sadrže ovaj sirup može dovesti i do (ne-alkoholne) masne jetre, zato, pamet u glavu!

Istraživanje rađeno 2008. pokazuje pojačan rizik od gihta povezanim sa upotrebom hrane bogate fruktozom i bezalkoholnim pićima koji sadrže fruktozno-glukozni sirup. Valjda je dovoljno reći – gazirano nije zdravo.

Zato, ako hoćete da se zasladite, izbegavajte industrijske proizvode, slatkiše i osvežavajuća pića i zagrizite jabuku ili bilo koje drugo voće. E, to je zdrava hrana.

 

Oznake: , , , , , , ,

Kategorija: Zdrava hrana

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *