Luk: zaštitnik zdravlja

By | 07.02.2013.
Foto: bplanet / FreeDigitalPhotos.net

Foto: bplanet / FreeDigitalPhotos.net

Luk (Allium cepa) je nezamenjiv sastojak mnogih kuvanih jela. U sirovom stanju ima izrazito jaku aromu, pa se koristi i uz roštilj. U radnjama najčešće nalazimo crni i crveni luk, a na proleće i zeleni. Crveni ima nešto blažu i lepšu aromu i više je cenjen od crnog. U kulinarskoj pripremi se često nalazi i luk u prahu. Koristi se u ishrani od pamtiveka. Još su Egipćani cenili i uzgajali luk (pa i beli luk), pripisujući mu magične moći i večni život. U narodnoj medicini se luk koristio u lečenju raznih bolesti, od glavobolje,  uhobolje, opekotina, bola u grlu, kašlja, stomačnih tegoba, neplodnosti, čak i ujeda zmija.

Luk ima kalorijsku vrednost 40 kcal / 100g, što znači da nije mnogo kaloričan, a sastav mu je sledeći: ugljeni hidrati 9,34%, (od toga šećeri 4,24%, vlakna 1,7%), belančevine 1,1%, masti 0,1% i naravno voda 89,11%. Od vitamina sadrži vitamin B1, B2, B6 i vitamin C, ali u skromnim količinama, dok od minerala sadrži nešto malo kalcijuma, gvožđa, sumpora, kalijuma, fosfora i cinka.

Luk je zakon!

Ono što je mnogo važnije od toga, luk sadrži fitonutrijente koji imaju antioksidativna dejstva, a deluje i protiv upala kao i za snižavanje holesterola. Koliko je luk zdrav za ljude toliko je otrovan za domaće životinje, recimo mačke, pse, hrčke, zbog sulfoksida koje oni ne mogu da neutrališu.

Ukupna količina sadržaja polifenola je sasvim sigurno, veća nego što mislite, po tome ga samo nadmašuju peršun, brokoli i celer. Ako već niste, obavezno uvedite luk u vašu ishranu.

Istraživanja su pokazala da konzumiranje crnog luka ima dobre efekte na kardiovaskulani sistem, jer on deluje protiv zgrušavnja, smanjije nivo holesterola i popravlja funkcije ćelija. Pored toga luk je odlična namirnica protiv osteoporoze, naročito kod starijih žena koje su prošle menopauzu. Pored toga popravlja oslabljen imunitet. Konzumiranje 2-6 glavica nedeljno smanjuje rizik od kancera i popravlja ravnotežu šećera u krvi.

Upotreba i čuvanje

Foto: winnond / FreeDigitalPhotos.net

Foto: winnond / FreeDigitalPhotos.net

Luk pri sečenju izrazito iritira oči. Pravi domaći „suzavac“! Krivac je eterično ulje bogato sumporom koji se nalazi u ćelijama luka, koje se sečenjem razaraju i ono isparava. Ovo možete sprečiti na par načina: ako gulite i sečete što oštrijim nožem u dobro provetrenoj prostoriji ili ako sečete luk i kolutove odmah uronite u činiju sa vodom. Imate električnog „secka“? Problem rešen. Ako ne, onda je dobro da sečete luk ispruženih ruku što dalje od očiju. Ako je sve ovo neizvodljivo, stavite ronilačke naočare i seckajte do mile volje.

Kada uspete da ga isečete, možete ga iskoristiti na najrazličitije načine, samo pronađite neki dobar recept za salatu li neko jelo.

Glavice zelenog luka se čuvaju u frižideru, dok crni i crveni ne zahtevaju rashlađivaje, već se najbolje čuvaju na sobnoj temperaturi u mrežastoj vreći, na suvom, mračnom i dobro provetrenom prostoru. Ako ih držite sa nekim drugim povrćem, može se desiti da povuku vlagu iz njih čime će obe namirnice brže propasti. Kada počnu da klijaju, tada omekšaju i više nisu za upotrebu.

Takođe, ako pravite salatu u kojoj je luk jedna od namirnica, poklopite je pre nego što je stavite u frižider. Ovo povrće je bogato flavonoidima i polifenolima, koji su koncentraniji u spoljnim delovima, tako da ne gulite luk previše.

A zadah?

Mnogi ga, međutim, izbegavaju samo zato što daje loš zadah. Ako ga volite, slobodno navalite, a zadaha se rešite na neki od sledećih načina:

  1. kada jedete luk, dobro je da ga kombinujete sa peršunom, pire krompirom, pečurkama, šargarepom ili limunom, jer ublažavaju njegov zadah
  2. uzmite žvakaću gumu ili neku jaču mint bombonu
  3. popijte čašu zelenog čaja ili limunadu
  4. operite zube i jezik neposredno posle jela, koristite i konac.

I naravno, izbegavajte pivo, alkohol i cigarete, jer oni pojačavaju zadah.