Krompir: povrće koje je spasilo Evropu

| 05.02.2013. | nema komentara

Krompir nije sa naših prostora. Prvobitno je uzgajan je na Andima, Južna Amerika, negde sa područja Čilea i Bolivije, odakle se prvo proširio na Severnu Ameriku, a potom je sredinom 16. veka dospeo u Evropu i ceo svet. Zahvaljujući njemu više evrpskih zemalja su uspele da prežive „krizni“ srednji vek. Interesantno je da su krompir evropljani prvo koristili kao stočnu hranu, a tek kasnije i za primarnu ishranu. Kod nas je krompir došao tek u doba Dositeja Obradovića, početkom 19. veka, koji ga je doneo u Srbiju.

Krompir: ekspanzija i sastav

krompir-9

Foto: dan / FreeDigitalPhotos.net

Krompir je pobedio glad i postao cenjen, pa se danas uzgaja sve više, to je trenutno 4. poljoprivredna industrijska kultura po proizvodnji, posle kukuruza, pšenice i pirinča. U svetu se uzgaja nekoliko stotina vrsta krompira i 99% njih vodi poreklo od zajedničke sorte S. bukasovii.

Krompir je skrobno povrće, čije krtole imaju veću energetsku vrednost u odnosu na ostala povrća, 77 kcal/100g. Sadrži vodu u manjoj količini u odnosu na ostala povrća (75-78%), ugljenih hidrata ima oko 19%, skroba oko 15%. Sadržaj monosahida i disaharida je nizak (ukupno oko 0,8%), kao i celuloze, oko 0,4%. Skrobna zrnaca su veća, okružena proteinima, sa malo lipida što uslovljava laku svarljivost. Sadržaj amilopektina je izrazito visok (77%) u odnosu na amilopektin (23%) što ima uticaj na visok glikemijeski indeks GI krompira. Sorta krompira, ljuštenje krompira, usitnjavanje i dužina kuvanja utiče na još veće povećanje GI.

Glikemijski indeks krompira:

  • kuvan bez ljuske (različite sorte) 80 i više
  • mladi 70-79
  • pire 70
  • pomfrit 78
  • instant pahuljice 80
  • pečeni 88

Proteini u krompiru (0,9 -2,1%) dobrog su kvaliteta i biološki su vredniji u odnosu na one u drugom povrću.

Ovo povrće sadrži veću količinu mineralnih materija, naročito kalijuma, zatim magnezijuma i kalcijuma. I voda u kojoj je krompir kuvan su značajni za povećanje diureze, što je značajno u dijetoterapiji kod kardiovaskularnih bolsti i bubrežnih oboljenja. Sadrži gvožđe, bakar, cink, hrom, molidben i druge oligoelemente. Odlična je alkalizitrajuća namirnica u dijetama kojima treba smanjiti aciditet u organizmu.

Od vitamina su uglavnom zastupljeni: riboflavin i nikotinska kiselina. Sadrži veću količinu vitamina C, uglavnom u površinskim slojevima. Zato, krompir treba tanje ljuštiti, obavezno uz odgovarajući pribor za ljuštenje. Kuva se ili peče u ljusci.

Saveti

Krompir izložen suncu i svežem vazduhu pozeleni, a u krtoli se sintetiše otrovni glikoalkaloid – solanin. Nalazi se u krtoli, ljusci, klici, listu, cvetu. Solanin se ubraja u nervne otrove. Solanin se ne razara termičkom obradom, ne rastvara se u vodi i najveća količina solanina ostaje u jelu od krompira. Otvorite četvoro očiju kada kupujete krompir!

Svež sok od krompira se u narodnoj medicini upotrebljava za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kod drugih želudačno crevnih poremećaja. Pored toga, sok od krompira pojedini istraživači koriste u prevencijii lečenju malignih oboljenja.

A pomfrit i čips?

Foto: / FreeDigitalPhotos.net

Foto: sommai / FreeDigitalPhotos.net

Teško da ima nekoga od vas da nije probao pomfrit ili čips. To definitivno nije zdrava hrana. A evo i zašto: najnovija istraživanja u Nemačkoj (2005.) i Švedskoj (2002.) daju sve više dokaza da pomfrit i čips sadrže hemijsko jedinjenje akrilamid (C3H5NO), za koji je utvrđeno da je moguć izazivač raka. Ta toksična materija se u organizmu pretvara u gliciamid koji je takođe kancerogen. Nije poznato kako akrilamid nastaje, ali se smatra da je nusproizvod Malardove reakcije kod skrobnog povrća. Čak je utvrđena i veza ishrane bogate akrilamidom kod trudnica sa malom težinom novorođenčadi. Jedno je sigurno, kuvani krompir ne sadrži ove hemikalije.

Da li će čips i pomfit opstati ili nestati, ostaje da se vidi. Kompanije proizvođači čipsa (ali i kornfleksa) su znali za akrilamid i ranije, ali sada gotovo nečujno i bez medijske halabuke uvode nove procedure i poboljšavaju proces proizvodnje nebi li smanjili sadržaj akrilamida u svojim proizvodima.

Za sve vas koji znate šta znači zdrava ishrana – ne postoji dilema. Kuvani je mnogo zdraviji od prženog, a od njega lako možete napraviti i pire, salatu i bezbroj drugih đakonija. Prijatno!

Oznake: , , , , , ,

Kategorija: Povrće

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *