Organska hrana: hrana za zdrav život

By | 29.01.2013.

povrce-921

Organska hrana

Organska hrana (ekološka hrana) već neko vreme stoji u žiži javnosti stavljajući nam do znanja da se sada delimo i po tome kakvu hranu jedemo. Do početka agrarne „revolucije“, sva hrana je bila organska, ljudi su na svojoj zemlji gajili povrće, voće i žito onako kako su to činili odvajkada – na prirodan, ekološki način. Usled rasta stanovništva i širenja gradova, moralo je doći do revolucije u obradi zemljišta, gajenju kultura i uzgoju životinja. Da bi stanovništvo prehranili, otišli smo iz kvaliteta u kvantitet.

Ali šta je to organska hrana? Ekološka ili organska hrana  je hrana koja je proizvedena na tradicionalane „starinske“ načine, koji u potpunosti odbacuju upotrebu veštačkih pesticida, herbicida, industrijskih rasvarača, hemijskih aditiva i drugih hemikalija, kao i veštačkih đubriva, bez tretiranja proizvoda ili semena zračenjem i bez korišćenja GMO (genetski modifikovanih organizma). Organski uzgajane životinje jedu, pasu ili kljucaju isključivo prirodnu hranu, nikako koncentrate i primese, ne bodu se hormonima rasta, antibioticima i ostalim savremenim sredstvima. Organska hrana je dakle, prava prirodna, ekološka hrana, Kvalitetna, ali i skupa.

Zašto je organska hrana skupa?

Jednostavno, kvalitet košta. Ako pričamo o organskom uzgoju poljoprivrednih kulutra, na istoj površini zemljišta organski gajeno povrće nema toliki prinos, kao klasično industrijsko gajenje, ali takođe organske kulture su i znatno manje otporne na pojedine štetočine i bolesti. Pesticidi, ukoliko su prirodni, mogu se koristiti u organskoj proizvodnji. Kada se sve uzme u računicu, organska hrana mora biti skupa, a ako to nije, onda nešto ne štima. Za većinu namirnica je oko 3 puta skuplja.

Gde god neki uzgajivač vidi priliku za dobrom zaradom, teško će odoleti, a da ne iskoristi priliku. S vremena na vreme imamo slučajeve da se industrijski gajene kulture kobajagi predstavlja organskim i tako se ubire ekstra profit. U prethodnoj (2012.) godini je zabeleženo desetak takvih slučajeva. Prodaja i kontrola organskih kultura kod nas još nije na nivou u EU, iako se Srbija trudi da što pre implementira sve evrpske zakone.

Regulativa

Svaki proizvođač hrane koji želi da plasira svoje proizvode kao ekološke, mora biti sertifikovan od nadležnih sertifikacionih tela, čime dobija pravo da proizvod označi kao „organsku hranu“. Proizvođač može da prodaje svoj proizvod kao organski 3 godine od trenutrka akreditacije, koliko treba zemlji da se „odmori“ od industijskog ratarstva, povrtarstva ili voćarstva. Sertifikat ima rok važnosti, a ako je istekao, to znači da proizvođač više nije sertifikovan, a njegov proizvod nije više pod kontrolom. Dakle, proizvođača kontroliše sertifikaciona kuća.

Dalje, sertifikacione kuće kotroliše država, to jest poljoprivredna inspekcija. U interesu je države da se ne dešavaju kršenja protokola, jer su žrtve, naravno, kupci, koji misle da kupuju ekološki proizvod, a dobijaju „standardni“ industrijski gajenu kulturu. Metode za proveru nisu jednostavne ni jeftine, laboratorijski se  analiziraju namirnice na pojedine pesticide i ostale hemikalije koji se obično nalaze u ne-organski gajenim kulturama.

„Obična“ hrana

Ako se dešava da „prođe“ i ono što nije organska hrana, šta mislite kakva je situacija u klasičnoj ne-organskoj proizvodnji hrane? Ovde ne postoji sertifikaciona kuća kao kod slučaja organske hrane, već je sve na leđima države i poljoprivredne inspekcije. Slučajno znam za podatak da se većina povrća koje jedemo tokom cele godine tretira 15 do 20 puta u toku svog proizvodnog ciklusa, dakle, prska se nemilice. To nebi bilo mnogo opasno da se poštuju uputstva za primenu u kojima posebno treba voditi računa o karenci. Karenca je vremenski period (izražava se u danima) u kojem se neki pesticid razgrađuje u normalnim ekološkim uslovima. Tek posle tog roka je dozvoljena berba.

Nedovoljna edukacija i želja za profitom poljoprivrednih proizvođača dovodi do toga da se prska kad i ne treba, koncentracijom većom od propisane, bez poštovanja karence. Mnoge stvari zabranjene na papriru se uveliko dešavaju u praksi. Kada budemo imali inspekciju koja će detaljno i savesno raditi svoj posao i kažnjavati prekršioce, moći ćemo da kažemo da je Srbija zemlja zdrave hrane. Do tada možemo samo da se nadamo da ono što jedemo nije opasno.

Zdrav život

Kada jedemo organsku hranu, nivo štetnih materija u našem organizmu opada. U klasičnoj poljoprivrednoj proizvodnji, upotrebljava se dosta pesticida, herbicida i ostalih hemikalija koje dobro utiču na trajnost i rod, ali svakako nepovoljno utiču na sveukupno zdravstveno stanje. Pojedine hemikalije povećavaju rizike od oboljevanja kod bolesti kao što su rak, nervna oboljenja, alergije i ostalo.

Organski gajene kulture imaju veći nivo hranjivih materija, vitamina, minerala od klasično gajenih kultura. Kvalitet je definitivno na strani organske hrane. Pitanje je samo – da li je možemo priuštiti sebi i svojoj porodici?

2 thoughts on “Organska hrana: hrana za zdrav život

  1. jovan

    Da li karenca podrazumeva period razgranje na jos neubranom plodu , ili se ta razgradnja opasnih hemikalija nastavlja da odigrava i kad je plod ubran , sve do momenta konzumacije ?

  2. Jasna

    Jovane,
    Karenca je vremenski period neophodan za razgradnju nekog pesticida. Po isteku tog vremeskog perioda dozvoljena je berba. Dakle, razgradnja se dešava u neubranom plodu. Problem je taj što neki poljoprivredni proizvođači ne poštuju ovaj period pa beru proizvode pre isteka karence. U tim proizvodima tada ima zaostalih pestidica, dakle hemikalija.
    U organskoj proizvodnji ovih problema nema jer se ne koriste nikakve hemikalije.

Comments are closed.