Kakvu nutritivnu čaroliju krije sladoled?

By | 24.06.2011.

Ledeni ukus za tople dane

Volite li sladoled? U ovo prolećno vreme sladoled je pravo rešenje za osveženje. Deca ga najviše vole, ali ni odrasli se ne ustručavaju da uživaju u njegovom ukusu. Kod nas je sladoled sezonska poslastica ali u drugim zemljama, na primer u Rusiji, to nije slučaj, jer oni uživaju u sladoledu i u sred zime. On ima veliku energetsku vrednost, pa zato obratite pažnju na to koliko ga jedete.

Sastojci sladoleda zavise od vrste, ali u osnovi svakog stoji mleko, šećer, kakao ili voće. Arome sladoleda mogu biti najrazličitije, prirodne ili veštačke, a ova poslastica se može proizvoditi industrijski, zanatski ili u kućnoj varijanti. Industrijski sladoled nam je svima poznat, možete ga naći u bilo kom frižideru u prodavnici ili na ulici, a u Srbiji postoji nekoliko proizvođača. Zanatski sladoled je poslastica koju prave poslastičari i uvek je ređi od industrijskog jer ima više vazduha u sebi.

Mlečne masti u sastavu sladoleda učestvuju sa 10-16 odsto, voda sa 55-60 odsto, šećer ili zamene za šećer 12-16 odsto. Prema receptima sladoled može imati i jaja, čokoladu, jezgrasto voće ili tropsko, sezonsko voće, kao i industrijske aditive. Aditivi su u obliku emulgatora, konzervansa, zgušnjivača, aroma i čine sladoled onakvim kakvog ga znamo. Kad se svi sastojci analiziraju, jasno je da je sladoled visoko kaloričan. Postoje doduše i posni sladoledi, a to su sladoledi na vodenoj bazi. Sladoled se ne preporučuje osobama na redukcionim dijetama, ali jedan ili dva sladoleda mesečno neće napraviti veliki problem. Ne posmatrajte ga kao jelo, dakle, hranu, jer ćete ga u tom slučaju poželeti često. Sladoled jedite samo u posebnim prilikama kada želite sebe da nagradite.

Sirovine za proizvodnju sladoleda zavise od cene po kojoj će se sladoled prodavati. Sasvim je ekonomski neprihvatljivo za proizvođača da u proizvodnji sladoleda koristi najkvalitetnije sirovine ako će mu cena biti niska. Znači, kvalitetan sladoled mora biti skup. Za jeftiniji sladoled, proizvođač će supstituisati neke sirovine jeftinijim. Zamene za prirodne arome su veštačke, pa tako postoje zamene za aromu jagode, ananasa, vanile, lešnika, višnje, banane. One su sve dozvoljene, iako se neke do njih pored ove upotrebe koriste i u proizvodnji antifriza, otrova za insekte ili razređivača za industrijske farbe. Zato, ako volite sladoled, kupite onaj kvalitetniji i uvek čitajte sastav, koji je obično napisan sitnim slovima na pakovanju. Aditivi su na ambalaži označeni slovom E iza kojeg stoje trocifreni brojevi, a ako ne znate šta koji broj predstavlja, potražite ga na internetu.

Jedna od najvažnijih karakteristika sladoleda je i njegova bakteriološka ispravnost, koju kontrolišu nadležne službe. Zanatski sladoled iz poslastičarnica ima kraći rok trajanja od industrijskog.

Zbog visokog sadržaja mleka sladoled obiluje kalcijumom, fosforom i B vitaminima. Kalcijum je mineral koji je dobar za vaše zube i kosti, ali takođe snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od osteoporoze i kamena u bubrezima. Sladoled kod žena pomaže kod tegoba sa PMS-om.

Ako ste spretni u kuhinji, umesto industrijskog ili zanatskog sladoleda pokušajte da napravite domaći sladoled od sastojaka koje znate. Ovo je posebno važno kod dijabetičara. Koristite namirnice koje su prirodne i zdrave, pa će i finalni proizvod biti onakav kakav priželjkujete – kvalitetan.

Autor: Jasna Anđelković
Objavljeno u časopisu „Dijeta i lepota“