U vinu je lek

By | 04.05.2011.

vinceVino je piće koje se dobija ceđenjem i previranjem soka grožđa. Muljanjem grožđa dobija se šira –slatko vino,  a kad se ono prepusti vrenju dobija se pravo vino. Kvalitet vina zavisi od vrsta grožđa i trajanja vrenja. Pored vode (20-90%) u vinu je prisutno oko 200 različitih sastojaka kao što su alkohol (5-15 vol.%), 22 oligoelementa (sa najviše natrijumovih i magnezijumovih soli vinske kiseline, magnezijuma), 2 vitamina (naročito riboflavina i nijaciona), organskih kiselina (jabučna i vinska), nerafinisanih šećera, zatim tanina, pektina, estara, koji su nosioci boje, mirisa i bukea vina, kao i niza razlišitih polifenolnih sastojaka.

Kanadski naučnici su ustanovili da polifenoli i sastojci opornog ukusa-tanini koji se nalaze u jabukama, grožđu kao i njihovim sokovima, narošito u vinu i čaju imaju antivirusna svojstva. Posebna dejstva imaju crveno i crno vino. Naučno je dokazano, da vino ubija i bakterije, kao i da povećava nivo korisnog HDL – holesterola, isto tako tanini vina umanjuju toksičnu moć etil-alkohola, pa se lakše podnosi alkohol iz vina. Ukoliko se koristi u umerenim količinama (1/3 do čaša/dnevno), vino zajedno sa želudačnom kiselinom deluje preventivno prema raznim bolestima želuca i creva, danas se pouzdano zna da umerena potrošnja kvalitetnog vina ima terapeutska svojstva. Poboljšava se funkcionisanje organa za disanje, srce i krvotok. Vino je dobra zaštita od bronhitisa, upale pluća, gripa i prehlade. Preporučuje se osobama sa niskim krvnim pritiskom jer ubrzava puls i povećava količinu krvi u mozgu. Vino kao lek treba imati na umu u preventivi, naročito pri stresnim situacijama. Isto tako vino treba davati kod blažih oblika hroničnih oboljenja i kod rekovalescenata, kada se kozumiraju manje količine za zdrave osobe. Ovakva upotreba vina poznata je još iz najstarijih vremena.

Zahvaljujući magnezijumu koje vino sadrži u većim količinama ono deluje smirujuće. U slučaju velikog zamora čašom crnog vina obezbediće se glukoza, galaktoza, fruktoza i manoza, koje pomažu glukozi da lakše prođe kroz zaštinu barijeru mozga. U crnom vinu nalazi se dosta joniziranog hlora neophodnog za regeneraciju poroznih kostiju.

Belo vino je bogato bioflavonoidima, pigmentima, poznatim po svojom efikasnosti na stezanje hemoroidnih vena. Kod bolesti jetre naročito je štetno crno vino, a oba kod dijete sa malo purina. Belo vino pretežno sadrži žuti pigment gvercitin, koji starenjem vina postaje tamniji.

Bela, laka vina piju se dobro razređena, ponekad mogu da se razblaže soda vodom, ali nikad kiselom vodom koja potpuno menja ,,buke,,vina. Služe se uz topla predjela, lakša jela i bela mesa (pileće, ribu, plodove mora). Uz jaka crna vina (juneće, svinsko, divljaš) služe se crven avina, koja se piju kada dostignu sobnu temperaturu. Crno vino se ne hladi, jer gubi aromu vina. Kada se vino kuva, napitak kod prehlada uz dodatak meda ili šećera i karanfilića, alkohol iz njega isparava ali aroma ostaje. Ukoliko se vino dodaje nekom jelu radi arome onda se dodaje na kraju kuvanja. Kod kuvanja vina protiv prehlade, treba dodati med ili šeće i začine, najbolje klinčić, cimet i biber.

Autor: Jasna Anđelković
Objavljeno u časopisu „Dijeta i lepota“

9 thoughts on “U vinu je lek

  1. jamislimzuto

    Ja sam vise fan belog. Kazu da je casa dnevno zdrava. Ako se pije jednom nedeljno, ali flasa, da li to onda ima isti efekat :)

  2. Pingback: KUHANO VINO: Recept i priprema « odzdoa

  3. Naser

    da li je bolje konzumirati crno vino ili bijelo vino i koliko dl dnevno
    hvala

  4. Tijana

    Zasto „crno“? Crveno i belo. Crno ne postoji.

  5. Pingback: Istina ili mit! Koliko je zapravo tamna čkolada zdrava? – Balcancaffe.ba

Comments are closed.