Banana

| 30.04.2011. | 2 komentara

banana2Ovo tropsko žuto voće potiče iz južne i jugoistočne Azije a danas se uzgaja u tropskim predelima širom naše planete. Jedna banana od 100 grama daje 89 kcal. Dijetnih vlakana ima 2,6 grama, a ugljenih hidrata 23g. Od vitamina najviše sadrži vitamin B6 i vitamin C, a od minerala kalijum, magnezijum i fosfor.

Postoji više sorti ovog voća bogatog skrobom i energijom, a najviše se uzgaja Kevendiš. Plodovi banane ne rastu na drvetu, već se radi o veoma visokoj jednogodišnjoj zeljastoj biljci koja raste i do 6-7 metara uvis. Banane rastu u gomili (grozdu) ali ne vise, već rastu na gore. Jedna banana obično ima 125 grama, a sadrži oko 75% vode. Spoljašnji sloj, kora, štiti središnji, jestivi deo.

Banane rastu tokom cele godine i nemaju sezonski karakter, s obzirom na podneblje u kojem rastu. One se beru se dok su zelene, a sazrevaju dok su još u grozdovima u posebnim prostorijama po uvozu u zemlju. Žutu boju banane, dakle, dobijaju veštačkim sazrevanjem. Da bi se našle na vašem stolu, banane moraju proputovati velike razdaljine. Banane se prevoze velikim brodovima hladnjačama. Tokom transporta banane se čuvaju na temperaturi 13 °C. Ovaj način transporta omogućava da se odloži prirodno sazrevanje dok brod ne dođe u luku za 3-4 nedelje. Tada se ovo voće pažljivo tretira malom koncentracijom etilena da bi započeo proces sazrevanja, a banane se drže na 17 °C. Posle par dana voće počinje da sazreva i vrši se distribucija po prodavnicama.

Nesazrele banane nebi trebalo držati u frižideru jer ih hladnoća oštećuje. Zrele banane se mogu održati nekoliko dana kod kuće na sobnoj temperaturi. Ako ih zamrznete, mogu trajati veoma dugo, a posle ih možete iskorititi za pravljenje kaše od banana ili šejka.

Banane se najbolje upotrebljavaju sveže, ali se mogu i spremati jela od njih. Ako želite da napravite neko jelo od njih, najbolje je odabrati što zelenije banane. U toku sazrevanja, banane proizvode biljni hormon etilen koji direktno utiče na ukus banane. Između ostalog, etilen pretvara skrob u šećere, pa su banane koje su zrelije – slađe. Zelene banane imaju manje sladak ukus zbog većeg procenta skroba.

Banane imaju i do tri puta više skroba od drugog tropskog voća. U zavisnosti od sorte i stepena zrelosti, unutrašnji deo banane može imati ukus od skrobnog do slatkog, a tekstura može biti od čvrste do gnjecave. Možda niste znali da je i kora banane takođe jestiva, bilo da je jedete sirovu ili je kuvate.

Banane možete jesti i pržene u ulju, pečene na roštilju (neoguljene), u raznamim varijantama banana torti i u obliku šejka. Ako imate sokovnik (ili secko), teško ćete isključivo od banane napraviti sok, jer se dobija kaša. Međutim, ako bananu kombinujete sa citrusnim voćem poput pomorandže i grejpfruta, dobićete ukusan sok. Jeste li probali suve banane?

Banane se preporučuju za snižavanje nivoa holesterola, a poznato je da dobro utiču i na pražnjenje creva. Ovo žuto voće povoljno utiče na sniženje rizika od raznih vrsta raka i arterioskleroze. Mnogi sportisiti ih rado jedu, jer banane dobro nadoknađuju gubitak u elektolitima tokom fizičkih aktivnosti.

Zbog svoga sadržaja kalijuma, banane se preporučuju gotovo svim bolesnicima, a posebno onima koji imaju nedostatak ovog minerala, a su lako svarljive i dobro vraćaju nivo šećera u krvi.

Ako poredimo banane sa ostalim voćem može se reći da su jedno od najzdravijih, a banane se upotrebljavaju i kod:

  • anemije- banane sadrže i gvožđe koje stimuliše proizvodnju hemoglobina;
  • visokog krvnog pritiska- banane ne sadrže ili sadrže veoma malo natrijuma;
  • zatvora- banane pomažu bržem radu creva;
  • čir i gorušica- u bananama se nalazi antacid i tako smiruje stomak. Banana mogu presnu jesti i pacijenti koji imaju čir;
  • depresije i stresa- banane sadrže triptofan, protein koji se u telu pretvara u serotonin- hormon sreće koji vas opušta i čini zadovoljnim. Kad smo pod stresom nivo kalijuma je mali. Kalijum iz banana je mineral koji normalizuje rad srca, šalje kiseonik mozgu i reguliše hidriranost organizma, pa na taj način smanjuje nivo stresa;
  • mamurluka- jedan od najprostijin načina da pobedite mamurluk je milk šejk od banane zaslađen medom. Banana smiruje stomak, a uz pomoć meda vraća ispražnjene rezerve šećera, dok mleko smiruje i rehidrira organizam;
  • ujeda komarca- kora od banane je sjajno sredstvo za smanjenje crvenila i iritacije kod ujeda insekata.

Zbog nešto veće energetske vrednosti od ostalog voća, banane se obično ne pojavljuju u individualnim dijetama za mršavljenje, mada postoje popularne dijete koje se zasnivaju na bananama, o kojim je već bilo reči.

U svakom slučaju, budite umereni.

Autor: Jasna Anđelković
Objavljeno u časopisu „Dijeta i lepota“

Oznake: , , , , ,

Kategorija: Voće

Komentari (2)

Trackback URL | Komentari RSS dovoda

  1. agroekonomija каже:

    Dobar članak sa puno podataka o ovom voću.

  2. Jasna Anđelković каже:

    Hvala, pozzz.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *