Mandarina: šarmantna rođaka pomorandže

By | 03.01.2011.

mandarinaOvo citusno voće je najsličnije pomorandži a mnogi je vole i više od nje. Mandarina se na prvi pogled razlikuje od pomorandže jer je manja i njen je oblik spljošten. Oguliti je možete mnogo lakše od većeg rođaka, a i kora joj je znatno tanja. Možete je jesti u svežem stanju ili u voćnoj salati.

Mandarina je osetljivija na hladnoću od pomorandže i gaji se u toplim predelima. Postoji mnogo podvrsta mandarine. Neke vrste mandarina imaju semenke, dok su kod drugih one manje prisutne. Najveća zemlja proizvođač mandarina je Kina, sa ukupnom količinom od oko 54% svetske proizvodnje. U ovoj zemlji se kora mandarine koristi za „regulaciju či-ja“, kao i za smanjenje tegoba pri varenju. Kora je veoma specifičnog, aromatičnog mirisa, pa ako još niste probali da svoj prostor osvežite, bacite je na vrelu ringlu i zamirisaće ceo stan.

Ovo južno voće potiče iz jugoistočne Azije i Filipina. Pored Južne Kine, puno se uzgaja i u Japanu, Indiji, ali i Mediteranu. U Evropu je drvo mandarine stiglo 1805. godine a najbolje se gaji u Italiji- Siciliji, Grčkoj, Turskoj, Egiptu i Maroku.

U odnosu na pomorandžu, drvo mandarine bolje podnosi sušu.  Mandarine ne mogu dugo da se čuvaju, pa je to verovatno jedan od uticajnih faktora što se manje uzgajaju od pomorandži (6 milona tona/godišnje prema 44 milona tona). Kora mandarine se koristi za dobijanje esencijalnog ulja koje se komercijalno koristi za bojenje tvrdih bombona, želatina, sladoleda, guma za žvakanje, gaziranih pića i nekih pekarskih proizvoda.

Mandarine su kao i sve citrusno voće (agrumi) bogate vitaminom C, koji je snažan antioksidans i dobro čuva organizam od gripe i prehlade. Jedna do dve prosečne mandarine će vam zadovoljiti dnevnu potrebu za vitaminom C. Pored toga, mandarina sadrži i dijetetska vlakna, kalcijum,kalijum, fosfor i gvožđe. Sve ovo čini mandarinu idealnom za zaštitu zdravlja u zimskim mesecima.

Prosečan plod mandarine ima 110 grama, a energetska vrednost joj je 80kcal. Masti gotovo i da nema, pa se često preporučuje, uostalom kao i drugi citrusi za voćne užine u toku raznih dijeta. Za razliku od drugog citrusnog voća, od mandarina se retko pravi sok. Najčešće se konzumira sveža, u salatama, najverovatnije zato što su manje kisele od svih drugih agruma. Od mandarina se može praviti i džem, kompot, kao i kolači i torte.

Autor: Jasna Anđelković
Objavljeno u časopisu „Dijeta“