Krompir

| 05.12.2010. | nema komentara

krompirKrompir spada u krtolasto povrće i uzgaja se i koristi u celom svetu. Potiče iz Južne Amerike odakle su ga u Evropu doneli španski istraživači u 16.veku. Ovo povrće je bukvalno spasilo Evropu od gladi, iako se prvobitno koristilo kao hrana za stoku. Kod nas je došao zaslugom Dositeja Obradovića i uzgaja se širom Srbije. Danas su Kina, Rusija i Indija najveći proizvođači krompira na svetu.

Krompir je bogat ugljenim hidratima i skrobom. Sadrži male količine belančevina, ali su zato izvanrendnog kvaliteta. Krompir sadrži mineralne soli (gvožđe, kalijum, malo magnezijuma), vitamine B kompleksa i C. Nedostaje mu kalcijum i vitamin D. Količina vitamina C se smanjuje dugim čuvanjem, tako da se u proleće izgubi gotovo celokupna količina ukoliko nije pravilno čuvan. Kalorijska vrednost krompira je 83 kcal/100 g. Koristi se kao pečen, kuvan ili pržen.

Krompir se pre upotrebe, bez obzira na ljuštenje, mora temleljno oprati pa tek onda ljuštiti. Veoma važna napomena kod ljuštenja krompira jeste da se klice i zeleni delovi ostrane, jer sadrže otrovnu supstancu solanin, koja izaziva poremećaje u varenju. Kod ljuštenja krompira mora se voditi računa da se ljušti što tanje, jer se neposredno ispod ljuske nalaze najveći deo vitamina i mineralnih sastojaka.

Koliki će biti otpad pri ljuštenju zavisi od starosti i oblika krompira. Oljušten krompir treba držati u vodi, da ne bi došlo do delovanja kiseonika iz vazduha na vitamine. Međutim dužim stajanjem u vodi dolazi do gubitka hranljivih sastojaka koji su rastvorljivi u vodi, i zato vreme stajanja u vodi mora da bude što kraće, odnosno krompir treba ljuštiti neposredno pred neposredno prd termičku obradu. Gubici kod isečenog krompira su mnogo veći ukoliko ukoliko se duđe drži u vodi pa i brže potamni. Do promene boje na oljuštenom krompiru, dolazi zbog dejstva kiseonika, posredstvom fermenata oksidaze koji se nalazi u krompiru pri čemu nastaje melanin tamno smeđe do crne boje. Kod krompira kuvanog u ljusci gubici hranljivih sastojaka su najmanji.

Krompir se može dugo čuvati, tako da se koristi tokom cele godine.

Oznake: , , , ,

Kategorija: Povrće

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *