Zašto je neredovna ishrana loša: pitanja i odgovori

By | 01.11.2010.

rucak111. Koliko je redovna ishrana bitna za zdravlje i zašto?

Ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečijeg organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Uravnotežena i umerena ishrana predstavlja optimalnu količinu hranljivih sastojaka. Ona ne sme biti ni preobilna ni deficitirana. Ravnomernost obeda je veoma bitna. Potrebno je uzimati u toku dana više obeda sa manjom količinom hrane. Posebno je nepravilno celokupnu dnevnu količinu hrane uzeti u obliku jednog obeda, jer to može imati loš uticaj na metabolizam. Naročitu pažnju treba posvetiti potrebama organizma, ekomskim mogućnostima i navikama u ishrani.

2. Koji sve faktori utiču na metabolizam, na njegovo poboljšanje ili pogoršanje?

Postoji više faktora koji utiču na metabolizam: starost, pol, genetika, kao i različiti poremećaji poput hipotireoze. Na usporavanje metabolizma utiču i mala količina kalorija koje unosite, veliki razmak između obroka i preskakanje obroka (naročito doručka). Zato, uradite suprotno i ubrzaćete metabolizam – što je uvod u zdrav život.

3. Šta je uopšte metabolizam, kako fukcioniše i zašto je bitan?

To je proces kojim telo pretvara kalorije iz hrane u energiju. Mnogi često veruju da je metabolizam mršave osobe brz, a gojazne spor, ali to nije uvek tako. Metabolizam nije jedini faktor koji odredjuje težinu. Ona zavisi i od balansa kalorija koje se konzumiraju, nasuprot sagorelim kalorijama. Ako uzimate više kalorija nego što vam  je potrebno, dobijate na težini i obrnuto. Telo ima potrebu za energijom za rad svih organa, disanje, cirkulaciju krvi, regulisanje hormonskih nivoa, rast i obnavljanje ćelija, ali i za varenje i apsorpciju hrane, kao i za fizičku aktivnost.

4. Da li je neredovna ishrana bitan uzročnik gojaznosti?

Imeđu ostalog, da. Smatra se da su neredovna i nepravilna ishrana osnovni uzročnici kako gojaznosti tako i čitave lepeze drugih bolesti i poremećaja. Neke od njih su: dijabetes, povišen krvni pritisak, anemija, visok holesterol i trigliceridi, kamen u žučnoj kesi i druge.

5. Zašto je loše kada ne jedemo ceo dan, a onda se na kraju radnog dana prejedemo, zašto to goji?

Da bi normalno funkcionisali potrebno je da konzumiramo odgovarajuću količinu hrane u odgovarajuće vreme. Kada se izgladnjavate preko dana, vaše telo se trudi da obezbedi sebi energiju za normalno funkcionisanje pa sav višak energije pretvara u masno tkivo.

6. Kako to utiče na organizam?

Sigurno ne kako treba. U gladi su velike oči, što znači da je veliki i apetit, pa sledi neminovno prejedanje. Najgore rešenje je prejesti se uveče pred spavanje.

7. Uporedite šta se to događa našem organizmu, šta čini za naš metabolizam  kada jedemo zdravo, redovno i umereno, a šta kada se hranimo „sa nogu“, u pekarama, ili hranom iz mikrotalasne?

Hrana „sa nogu“ ili brza hrana je često masna i siromašna nutrijentima, što je loša vest za vašu figuru. Beli hleb i peciva od belog brašna su uglavnom prazne kalorije. Zdrava, umerena i pravovremena ishrana telu daje onoliko hranjivih materija koliko mu treba u momentu kada mu treba, pa nije potrebno da telo stvara rezerve masti. U suprotnom, telo ćete naučiti da se „bori za opstanak“ tako što će koristiti svaku priliku da višak energije iz hrane (koju ne potroši) upotrebi za masne rezerve.

8. Zašto ljudi koji se neredovno  hrane često osećaju neizdrživu glad?

Neredovna ishrana odnosno gladovanje samo pojačava apetit, jer tada pada nivo šećera u krvi. Pošto telu treba energija, mozak naglašava osećaj gladi.

9. Koji organi su tada izloženi stresu, a takođe kako to utiče na psihičku sposobnost?

Pod udarom je jetra koja služi kao rezervoar glikogena (brze energije iz šećera), ali i ostali organi pa i mozak. Gladovanje nepovoljno utiče na umne i fizičke sposobnosti, jer je mozak najveći potrošač glikogena. Zato se i osećamo neraspoloženi za bilo kakav umni rad ili fizičke napore kada smo gladni.

klopaaa10. Da li na gojenje utiče i način jedenja, odnosno ljudi koji su previše gladni i ne stignu da sažvaću hranu. Koliko je i to bitno- ne gutati hranu i zašto?

Žvakanje hrane je način da se hrana usitni i pripremi za varenje u želucu. Hrana se u ustima meša sa pljuvačkom koja sadrži enzime za razgradnju hrane. Način jedenja u kome osoba guta hranu bez žvakanja ne utiče na gojenje, jer je uneta ista količina hrane kao kada bi se fino sažvakala. Razlika postoji u tome šta se dešava sa hranom u tom slučaju: varenje je teže, pražnjenje creva takođe. Zato dobro sažvakajte hranu pre gutanja.

11. Kada se uporedi redovna ishrana sa neredovnom, kolika je otprilike razlika u kilogramima, koliko kilograma viška može da se „zaradi!“ neredovnom ishranom?

Ne postoji pravilo. Svi mi smo različiti, različite su nam potrebe za energijom. Jedna star je jasna, a to je da redovna ishrana doprinosi tome da se bolje osećate u svom telu. Neredovnom ishranom ćete samo učiniti da se kilogrami „lepe“.

12. Da li se metabolizam može trajno „pokvariti“ ili je šteta reverzibilna?

Čovek nije mašina, sve se može dovesti u bolje stanje, samo je važno da osoba shvati da ima problem i da taj problem želi da reši. Od ozbiljnosti problema zavise i načini rešenja. Zato je tu uloga nutricioniste nazamenjiva.

13. Kako metabolizam sami može vratiti u normalu? Navedite nam tačne korake koji pojedinac sam može da primeni.

Najbolje je da konsultujete nutricionistu. Koraci bi bili sledeći: uobročite se, promenite loše navike u ishrani, izbacite faktore rizika, masnu hranu i bavite se sportom.

14. Takođe nam navedite kako izgleda pravilna ishrana za nekoga ko ne drži dijetu. Koliko obroka, kada i kakvih?

Pravila ishrana zdravog pojedinca sarži pet obroka – tri glavna i dve užine. Oni se jedu na razmaku 3-4 sata. Za užine se obično jede voće, a doručak, ručak i večera su klasični, uz što manje zasićenih masti. Ne preskačite obroke, naročito ne doručak. Količina hrane treba da bude primerena, znači bez preterivanja, ali i bez gladovanja.

15. Kako da prepoznamo kada imamo problem i da li da se obratimo lekaru?

Ako imate višak kilograma, to je očigledan znak da treba da napravite zaokret ka zdravim stilovima života. Međutim i drugi pokazatelji mogu da budu relevantni, kada bi trebali da konsultujete lekara i nutricionistu: prežderavanje i povraćanje/ bulimija, potpuni gubitak apetita / anoreksija, visok holesterol i trigliceridi, povišen krvni pritisak, dijabetes, celijaklija, bolovi u stomaku pred spavanje…

16. Koji su to konkretni pokazatelji da nam se metabolizam promenio u lošem smislu?

Promene u metabolizmu se lako uočavaju i zavise od slučaja do slučaja. Ako vam se aptetit povećao, to je verovatno posledica izgladnjivanja, dakle neredovne ishrane. Ako imate mučninu, probleme sa probavom ili vam je, na primer, krvna slika loša, to može biti pokazatelj nekog poremećaja. Uloga nutricioniste je da sve te i mnoge druge pokazatelje analizira i predoči konkretna rešenja.

17. Kako nutricionista dijagnostikuje promenu metabolizma i gojaznost?

Nutricionista pomoću antropometrijskih merenja (telesna visima, masa, BMI, procenat masnoće, vode i mišića u telu, određivanje kožnog nabora…) i nalaza krvne slike, kao i merenja krvnog pritiska određuje da li je osobi potreban poseban režim ishrane. Potom nutricionista vodi razgovor sa ispitanikom i saznaje njegove navike u ishrani i istoriju drugih bolesti, što su informacije od značaja za sastavljanje dijete.

18. Kada otkrije da je uzrok gojaznosti neredovna ishrana šta dalje sledi, kako teče terapija?

Bilo da je uzrok neredovna ishrana, nepravilna ishrana ili neka bolest odnosno poremećaj metabolizma, vrši se izrada dijete koja je prilagođena osobi uz propisanu fizičku aktivnost. Svaka dijeta je individualna i zavisi od stanja pacijenta. U dijeti se daje tačno određena količina kalorija i hranjivih materija, uz eventualno izbegavanje namirnica koje pacijent ne preferira. Dijeta ili jelovnik koji se sastavlja može imati za cilj dobijanje na težini, mršavljenje ili održanje telesne težine (mase) uz stvaranje zdravih navika u ishrani. Kao integralni deo terapije se preporučuje i neki vid fizičke aktivnosti, što stimuliše organizam i pozitivno deluje na zdravlje. Terapija ni u kom slučaju ne sadrži korišćenje popularnih preparata „za mršavljenje“ jer su oni bez ikakve naučne potvrde da zaista i funkcionišu. U suštini, mnogi od njih čine više štete nego koristi.

19. Kada se jednom „popravi“ metabolizam kako da učinimo da tako i ostane, posebno zaposleni ljudi koji većinu dana provode na radnom mestu?

Najbolji recept za održanje dobrih navika u ishrani je da se redovno i pravilno, uravnoteženo hranite, da ne preskačete obroke i da povedete više računa o fizičkoj aktivnosti. To ne znači da sada treba da se spremate za olimpijadu, ali mišići su ti koji sagorevaju višak masnih naslaga. Zaposleni bi bilo dobro da doručkuju pre polaska na posao (oko 7-8h) i ponesu sa sobom voće kao užinu, da ga na pauzi (11h) mogu pojesti. Ni jedan posao nije toliko zahtevan da ne možete pojesti jabuku na pauzi za užinu. Takođe iskoristite i pauzu za ručak (oko 14h).

20. Ako ne preduzmemo ništa povodom ovog problema, koje posledice po zdravlje to može da ima. Koji organi mogu da pate ili koje trajne posledice po metabolizam to može da ima?

Posledice mogu biti opasne po ceo organizam: anoreksija, bulimija, osteoporoza, dijabetes, gojaznost, celijaklija, alergije, visok pritisak, kardiovaskularne bolesti, oboljenja žuči, visok holesterol, trigliceridi i naravno skraćen životni vek. Dame mogu pored toga patiti i od celulita, koji se veoma teško skida. Sve ovo možete sprečiti ili bar smanjiti rizik od nastajanja ovih bolesti.

21. Koji je procenat gojaznih ljudi kod nas i da li je alarmantan?

U Srbiji se trend gojaznosti približava razvijenijim zemljama, pa je između 55 i 60 % populacije sa viškom kilograma. Od tog broja je petina ekstremno gojaznih. Ove cifre su veoma zabrinjavajuće, jer su i navike u ishrani našeg stanovništva sve lošije. Na žalost, jedemo obroke koji sadrže više masti nego što možemo da potrošimo, jer se sve manje i krećemo. Ove podatke bi hitno morali da promenimo nabolje ako želimo da i naša deca imaju budućnost.

22. Kakva je, pojedinačno, situcija kod žena, muškaraca i dece?

Oko 14% dece predškolskog uzrasta ima problem sa viškom kilograma, a procenat školske dece je još veći (oko 18%). Problem je u tome što deca nisu ni svesna koliko je brza hrana loša za njih, a dostupna je na svakom koraku, baš kao i gazirana pića. Procenat gojaznih žena se s godinama povećava, tako da je gojazno 6% žena do 40 godina 23% žena između 40 i 60 godina i 31% žena preko 60 godina. U proseku gojazno je oko 23% žena. Muškarci su po pravilu manje gojazni od žena i ima ih oko 20%. Zbog ovih poražavajućih podataka, važno je promovisati zdrav način života, balansiranu i zdravu ishranu uz više fizičke aktivnosti. Samo tako možemo pobediti trendove i postati zdrava nacija.