Badem: borac protiv holesterola

By | 22.10.2010.

bademiNa sreću, badem spada u ono jezgrasto voće koje je dostupno cele godine. Najsvežiji je u sred leta i čini nezaobilazan sastojak u mnogim slatkim ali i slanim jelima. Bademi su jedna od najzdravijih namirnica, iako imaju veliku energetsku vrednost (606 kalorija/100g), koja potiče od visokog sadržaja masti u njima. Ako ste pomislili da je paradoks da je masna hrana dobra za vaše zdravlje, evo dokaza koji kazuju suprotno. Bademi imaju visok sadržaj mononezasićenih masti, baš kao i masline i veoma su efikasne u snižavanju LDL holesterola i snižavanju rizika za srčana oboljenja.

Badem ovu sposobnost može da zahvali vitaminu E, kojeg, pored minerala Mangana,  Magnezijuma i Kalijuma ima u obilju. Magnezijum ima ulogu da olakša cirkulaciju krvi, kiseonika i hranjivih materija kroz telo. Bademi skoro da i ne sadrže Natrijum što ga čini pravim zaštitnikom srca i krvnih sudova. Bademi smanjuju nagli skok nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuju i dijabetičarima i gojaznim osobama. Ako bi se pisala dijeta za ove bolesnike, ona bi morala imati nizak glikemijski indeks, a bademi upravo snižavaju glikemijski indeks unete hrane. Što više badema pojedete, indeks će biti niži, ali ni u čemu ne treba preterivati pa ni u bademima.

U bademima ima dosta belančevina, tako da recimo 25 grama badema sadrži jedanku količinu proteina kao prosečno jaje od 55-60 grama. Utvrđeno je da bademi znatno više čine na snižavanju lošeg LDL holesterola i povećanju dobrog HDL holesterola nego recimo integralna kifla, iako imaju istu masu, vlakna i kalorijsku vrednost. Izbegavajte pržene bademe jer se oni obično prže u suncokretovom ili palminom biljnom ulju, pa sve koristi za srce i krvne sudove ovde prestaju. Birajte (suvo)pečene bademe.

Bademe ne morate isključivo jesti kao grickalice posle jela. Možete na primer šaku iseckanih badema posuti po vašoj salati, dinstanom povrću ili špagetama. Pored toga što ćete poboljšati ukus jelu, učinićete da on bude zdraviji. Preporučujem da šaku badema na ovaj ili onaj način konzumirate 2-4 puta u toku nedelje. Na taj način ćete sprečiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Iako bademi i ostalo jezgrasto voće imaju dobar uticaj na kardiovaskularni sistem, mnogi ih izbegavaju zbog straha od gojenja. Ovaj strah je neosnovan, slobodno grickajte bademe, stavljajte ih u vaša jela. Eksperimentišite sa ukusima, ubacite ih seckane u vaš musli i sendviče. Bademi sadrže veliki procenat minerala, u prvom redu Mangana i Bakra, dva elementa u tragovima koji su važni u procesima zaštite ćelija mitohondrija (energetske ćelije) od slobodnih radikala. Interesantno je da konzumiranje badema smanjuje i rizik za pojavu kamena u žuči.

Bademe možete seckati ručno ili pomoću električnog secka. Ako koristite secko onda ga uključujte veoma kratko tek da okrene tek po neki obrt, jer će onda badem biti krupno isečen, umesto da dobijete masni bademov krem. Ako kupujete nepečene bademe, možete ih peći u rerni na samo 75°C nekih 15-20 minuta. Sve preko ovoga će uništiti ove korisne masnoće kojima je badem krcat.

Ako niste alergični na bademe i ostalo jezgrasto voće, uživajte u ovoj blagodati prirode. I zapamtite: iako 50% sastava badema čine masti, 61% od njih su mononezasićene, zdrave masti. Ko kaže da masno nije zdravo?

Autor: Jasna Anđelković,
objavljeno u časopisu „Dijeta“

2 thoughts on “Badem: borac protiv holesterola

  1. Jasna

    Pozdrav, badem broji 650 kcal u 100 g, pa Vi sami procenite :))

  2. srdjan

    Imam dosta kilgrama. Slabo se krecem zbog posla. Nemam vremena da se bavim fizickom aktivnoscu. Interesuje me , da li badem goji ako ga jedem svakog dana umesto obroka klasicnog. Hvala

Comments are closed.