Važnost vode u ishrani

By | 12.10.2010.

plavo-srcePostoji nekoliko stvari koje ne možemo ignorisati da bi sačuvali zdravlje i živeli živeli punim plućima. To su: ishrana, odmor i vežbanje. Bez obzira kako se dobro hranite, ako ne spavate i niste fizički aktivni, pojaviće se problemi. Isto tako ako dosta vežbate, a sa lošom ishranom i nedovoljnim odmorom, vaš telu to neće goditi.

Većina nas zna važnost dobre ishrane. Isto toliko je važno i unositi pravu količinu vode, direktno ili indirektno. Postoje bezbrojne dobre strane unošenja vode u organizam. Voda je osnovni gradivni sastojak svih nas. Krv nije voda? E pa jeste, celih 92%.

Zašto je važna?

Otprilike 60-70 % ljudskog tela je sačinjeno od vode. Tačna vrednost zavisi od godišta i proporcije mišićnog prema masnom tkivu (jer mišići sadrže više vode od masti). Iako voda ne sadrži kalorije i hranjive materije, ona je neophodna za život. Možemo nedeljama preživeti bez hrane, ali bez vode tek danima. Organizam ne zadržava višak vode kao što to radi sa mastima, pa je svakodnevno potrebno piti odnosno konzumirati odgovarajuću količinu vode da bi zadržali dobro zdravlje.

Teško je uneti previše vode, jer više vode znači i više odlazaka u toalet, a boja urina postaje bezbojno prozirna. Ipak, ne treba preterivati sa vodom na ovaj način i trudite se da vam boja urina bude bledožuta poput limunade. Međutim, ako pijete premalo vode, organizam počinje da dehidrira, a prvi simptom je žeđ. Poseta toaletu će vam se sigurno prorediti a boja urina će vam postati  tamnožuta ili čak braon.

Kada pijete vodu ili je unosite ishranom, vi se hidrirate. Ako ne unosite dovoljno vode, vaš organizam će trpeti, a takvo stanje se naziva dehidracija. Voda je glavni sastojak našeg organizma, znači svake ćelije, tkiva i organa. Igra neverovatno važnu ulogu u gotovo svim telesnim funkcijama kao što su:

  • Regulacija temperature
  • Prenos kiseonika i hranjivih materija
  • Neophodna je komponeneta mnogih biohemijskih reakcija
  • Služi za čišćenje- detoksikaciju organizma kroz urin i fekalije
  • Podmazuje zglobove
  • ima ulogu u varenju
  • Osnovni je sastojak telesnih tečnosti poput pljuvačke i suza
  • Ćelijama obezbeđuje oblik i stabilnost
  • itd.

Voda takođe pomaže da se toksične materije uklone iz organizma. Očigledan primer je da osobe koje ne unose dovoljno vode u svojoj ishrani imaju problem sa aknama. Ako pijete i unosite dovoljno vode pomoći ćete zdravlju vaše kože. Dovoljna količina vode čini kožu hidriranom, pa osobe koje je dovoljno ne unose imaju problem sa suvom kožom.

Dnevne potrebe za vodom

vodaUopšteno gledano, odrasle osobe bi trebalo da konzumiraju 2 do 3 litra vode svaki dan. Ova procena ne obuhvata specifična medicinska stanja (bolesti) osobe, navika osobe u vežbanju i mesto stanovanja (recimo sa velikom nadmorskom visinom ili u tropskim krajevima). Svakodnevne aktivnosti mogu da povaćaju dnevne potrebe za vodom, na primer kod teškog fizičkog rada u toplom delu godine može povećati ovu procenu i nekoliko puta.

Pored pijenja vode, nju možemo unositi i preko hrane koju jedemo. Mnogobrojno voće i povrće ima visok sadržaj vode, što je razlog da ga jedemo u većim količinama u svežem stanju. Voda se naravno nalazi i u sokovima, bezalkoholnim pićima, čaju i kafi. Međutim, kada pijete kafu znajte da kofein dehidrira telo jer deluje kao diuretik. Alkohol je još gori diuretik. Voćni sokovi su sasvim u redu što se tiče hidranja, ali sadrže  dosta kalorija, pa vodite i o ovome računa. Najbolja je ipak čista, obična voda.

Voda i dijeta

Pošto naše telo ima toliki sadržaj vode, manji ili veći unos može imati uticaj na telesnu masu. Osobe koje su na restriktivnim dijetama sa malo ugljenih hidrata brzo gube vodu (jer ugljeni hidrati dobro vezuju vodu), pa osobe tada misle da su smršale a u stvari su brzo izgubile vodu. Brzo mršavljenje je, dakle, još jedan simptim dehidracije. Voda smanjuje apetit. Nikako ne umanjujte važnost ovoga. Ako manje pijete veća je šansa da ćete više jesti.