Glavobolja i ishrana

By | 24.07.2010.

glavaGlavobolja je simptom a ne bolest. Retko je znak ozbiljne bolesti, a obično je izaziva napetost mišića koja je posledica psihičkog stresa. Bol stvaraju tvrda vlakna zategnutih mišića koja pritiskaju nerve ili ometaju protok krvi, limfe, tkivne tečnosti ili energije.

Glavobolje variraju po jačini od blage, kratke neprijatnosti do strašnog bola koji onemogućava svaku aktivnost. Mogu da bole različiti delovi glave, od oblasti iza očiju do slepoočnica, čela, potiljka ili čak cele glave. Možda čak možete da osetite tvrda, napeta mišićna vlakna pod kožom koja su kriva za glavobolju izazvanu stresom i napetošću (tenzijska glavobolja).

Migrena je veoma jaka glavobolja koja se ponavlja i mogu je pratiti i drugi simptomi. Gotovo svakog ponekad zaboli glava, ali s godinama obično sve ređe.

Uzroci glavobolje

Glavobolju mogu da izazovu mnogobrojni uzroci, između ostalog i ovi: stres, dehidracija, nedostatak hranljivih materija u mišićima, krvnim sudovima i nervima, grip ili druga virusna infekcija, upala sinusa, preterano uzimanje alkohola, spoljašni faktori kao što su zadimljena prostorija ili slabo osvetljenje, lekovi, hormonalne promene, npr.kod predmentrualnog sindroma (PMS), problemi sa zubima, sindrom viličnog zgloba, preterano naprezanje očiju, preosetljivost ili alergija na hranu, skupljanje ili širenje krvnih sudova (vaskuarne glavobolje), koje može izazvati migrenu, osteoartritis ili nepravilnost kostiju vrata, u retkim slučajevima rak mozga, meningitis, povišen krvni pritisak ili moždani udar.

Prevencija i ishrana

Zdrava ishrana smanjuje podložnost glavobolje jer povećava otpornost na infekcije, poboljšava stanje mišića, nerava i krvnih sudova, a sprečava i preosetljivost na hranu. Pijte najmanje šest čaša dnevno vode kako biste sprečili dehidraciju. Uzimajte manje kofeina. Ako ga inače uzimate mnogo, količinu smanjujte postepeno- npr. mešanjem obične i kafe bez kofeina. Jedite namirnice bogate:

  • kalcijumom – mleko, sir, riba, integralne žitarice, mahunarke, koštuničavo voće,
  • magnezijumom –  riba, školjke, meso, integralne žitarice, koštuničavo voće, zeleno lisnato povrće, semenke, kakao i
  • esencijallnim masnim kiselinam – integralne žitarice, mahunarke, koštuničavo voće, semenke, hladno ceđena biljna ulja, tamnozeleno lisnato povrće.

Izbegavajte namirnice na koje ste možda preosetljivi. Neke osobe dobijaju glavobolju od nitrita i nitrata (u dimljenom mesu), mononatrijum glutamata, tiramina (u fermentisanim namirnicama, nekim crnim vinima,  mesnim prerađevinama, zrelim sirevima, pivu), sulfite (u sušenom voću i kompotima) ili salicilata (u čaju, sirćetu i mnogim vrstama voća).