Gojaznost

By | 01.06.2010.

Gojaznost je bolest preobilne, nepravilne ishrane. To je povećanje telesne mase u odnosu na idealnu, a posledica je nagomilavanje masti u telu.

gojaznost

Foto: Surachai / FreeDigitalPhotos.net

Kult preobilne ishrane obično se neguje već od ranog detinjstva, paralelno s povećnjem standarda života, a naročito dolazi do izrazaja u periodu kada čovek počinje manje da se interesuje za aktivnosti koja zahtevaju veća fizička naprezanja. To je takođe i period koji se poklapa sa petom decenijom života, odnosno vremenom početka klimaterijuma.

Sklonost ka nagomilavanju masti u organizmu najviše je izražena u životnom dobu od 45 do 64 godine, što znači da se gojaznost kao masovna pojava može pre svega očekivati u tom periodu života. Međutim, iz dana u dan sve je veći broj gojazne dece i mladih gojaznih osoba.

Uzroci pojave gojaznosti

  • pod uticajem roditelja ili bliže okoline,
  • zbog osećaja socijalne nesigurnosti,
  • ličnog nezadovoljstva i usamljenosti,
  • žene tu naviku stiču u toku trudnoće i laktacije (dojenja), jer tada česće i više jedu zbog verovanja da je to u interesu majke i ploda, odnosno deteta,
  • u fazi klimaterijuma, kada opada fizička aktivnost žena, takođe raste mogućnost nastajanja gojaznosti, čemu posebno doprinosi bekstvo u hranu usled gubitka interesovanja za druge aktivnosti i zadovoljstva,
  • pojave kao sto su depresija, zabrinutost, nedostatak ljubavi, ljutnja kod izvesnih osoba mogu biti razlozi za bekstvo u hranu, a pre svega za veću konzumaciju šećera, slatkiša i masti,
  • ekonomsko stanje može kad-kada biti u obrnutoj proporciji sa učestalošću gojaznosti,
  • utvrđeno je takođe da se gojaznost češće javlja kod srednje imućnih nego u bogatih, jer su ugljeni hidrati (hleb, šećer) i masti znatno jeftiniji od namirnica bogatih belančevina i vitaminima (meso, jaja, sir, voće), pa je prema tome i ishrana srednje imućnih, kao i siromašnijih, više usmerena prema namirnicama koje su jeftinije a imaju veću energetsku vrednost,
  • nesumnjivo je da vrsta posla i fizička aktivnost imaju presudan značaj za pojavu gojaznosti, te je otuda broj gojaznih osoba znatno veći među onima koji rade lake poslove sedeći, a van radnog vremena nisu fizički aktivni.

Činjenica je da postoje gojazne porodice, ali se ta pojava ne može objasniti samo genetskim faktorima već je redovno u takvim slučajevima reč o sticanju kulta prema preobilnoj ishrani u kalorijskom smislu. Ako je reč o deci koja su na rođenju imala veliku telesnu masu, a to znači i veliki broj masnih ćelija, pa su u prvoj godinu podvrgnuti režimu ishrane koji zbog hiperkaloričnosti dovodi do stvaranju još većeg broja masnih vezivnih ćelija, takva deca postaju kandidati za gojaznost u kasnijem dobu života. Dakle, kult prema hrani stečen u ranom detinjstvu i manja fizička aktivnost gojazne dece su dva činioca koja pospešuju nastajanja gojaznosti i održavanja velike telesne mase u kasnijoj fazi života.

Tipovi tela i gojaznost

  • Ginoidni tip – normalna muskulatura i nagomilavanje masti u donjem delu tela,
  • Androidni tip – snažna muskulatura i nagomilavanje masti u gornjem delu tela,
  • Limfatični tip – normalna muskulatura i ravnomerno nagomilavanje masti svuda po telu,
  • Tiroidni tip – vitke osobe gotovo bez naslaga masti.

Nabrojani tipovi tela i oblik gojaznosti su za žene, dok se kod muškaraca ne pojavljuje ginoidni tip. Žene koje pripadaju androidnom i limfatičnom tipu sklone su obolevanju od arteroskleroze, dijabetesa, gihta i urolitijaze, a one koje pripadaju ginoidnom tipu gojaznosti više obolevaju od bolesti respiratornog sistema. Osobe koje imaju tiroidni tip tela su krhke građe, posebno osetljivih zglobova.

Gojaznost je zdravstveni problem

Mast se nagomilava u ćelijama jetre, srca, ispod endotela krvnih sudova i to je praćeno smanjenom funkcionalnom sposobnošću. Najopasnije: povećan holesterol, hiperlipidemija koja vodi u aterosklerozu, infarkt, moždani udar! Gojazne osobe su sklone smanjenoj toleranciji prema glukozi (dijabetes – šećerna bolest), bolesti jetre i žučne kese, hipertenziji (povećan krvni pritisak) i nizu drugih bolesti.

Dijetetske mere za sprečavanje gojaznosti treba preduzimati već za vreme trudnoće, radi sprečavanja gojaznosti trudnice koje vode rađanju velike i teške dece. U toku prve godine života ne treba dozvoliti da usled preterane upotrebe brašna, šećera i masti, odojče poveća svoju telesnu masu za vise od 10% iznad standardne.

Povećanjem fizičke aktivnosti, uz ishranu, treba sprečiti pojavu gojaznosti predškolske dece, kao i dece u adolescenciji. U fazi klimaterijuma, već posle 40 godina, pored dijetetskih mera treba i pojačanom fizickom aktivnošću sprečiti pojavu gojaznosti.

Na osnovu svega što nam je poznato može se zaključiti da je gojaznost faktor rizika jer favorizuje niz relevantnih bolesnih stanja.