Dijabetes (šećerna bolest)

By | 31.05.2010.

secer-dijabetes

Dijabetes ili Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa (gušterača) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.

Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.

Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani  (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:

  • I tip – insulin zavisan– javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
  • II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi

Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti – dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….

Tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.

Hipoglikemiju uzrokuje:

  • prereskakanje obroka;
  • unošenje premalo hrane;
  • veća fizička aktivnost od uobičajne;
  • prevelika doza insulina ili tableta;
  • uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin.

Glikemijski indeks namirnica

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

  • I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
  • II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
  • III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

Dijabetičar u ishrani treba da koristi namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom!

Žitarice:

ječam

22

ovas

26

kukur.braš.

71

heljda

55

pšenica

41

pšenič.griz

66

kukuruz

56

proso

75

čips,

87

pir. glazir.

59

mekinje

44

kačam.žuti

40

pir.neglazi.

98

crni hleb

51

kačam.beli

72

pahuljice:

beli hleb

72

makaroni

46

ovsene

53

raž.integ.

52

špagete

44

zobene

88

pite

57

prepeč.hleb

72

pšenične

74

perece

84

pirinčane

90

krofne

78

PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene pahuljice, mekinje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

trešnje

22

višnja

22

grejpfrut

25

šljiva

32

jabuka

32

kruška

36

jagoda

38

pomorandža

43

ananas

66

dinja

64

kivi

52

suvo groždje

65

kajsija

57

lubenica

72

banana

62

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretirane hemijskim supstancama.

Žvaćite, ne gnječite, ne miksirajte, jedite sa korim!

Povrće:

kikiriki

14

soja

18

pasulj tetovac

27

sočivo

27

sušeni grašak

23

leblebije

33

mladi grašak

32

paškanat

101

šareni pasulj

42

prebranac

43

bareni krompir

36

cvekla

66

konzer.grasak

47

šargarepa

73

smrz. grašak

39

instant pire

71

krompir pire

58

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski indeks, bogate su dijetetskim vlaknima.  Ovo su korisne namirnice i treba ih jesti jednom nedeljno!

Mleko i proizvodi:

jogurt od obranog mleka

14

obrano mleko

28

jogurt od punomasnog mleka

34

punomasno mleko

38

sladoled od obranog mleka

50

sladoled od punomasnog mleka

64

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!

Kombinacija namirnica

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

  • DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
  • LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir – Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U početku sastavljanja vašeg jelovnika ovo će vam se činiti teško, ali ćete se vremenom izveštiti u biranju i kombinovanju namirnica. Bićete iznenađeni uspehom koji će vam doneti ovakav način kombinovanja hrane!

Osnovni princip kod ishrane dijabetičara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imaju pet obroka na dan, pogotovo dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i šesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima šećera koji variraju!

Primer jelovnika za jedan dan

  • Doručak: 50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.
  • Užina I: jabuka
  • Ručak: 50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti
  • Užina II: Šolja mleka ili jogurt
  • Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g
  • Obrok pred spavanje: Šolja mleka, jogurta ili voće

Fizička aktivnost

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti. O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.

Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne:

  • smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
  • smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
  • poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
  • poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
  • poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
  • smanjenje krvog pritiska;
  • smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
  • ublažavanje stresa;
  • pomoć u odvikavanju od pušenja;

Svakodnevna fizička aktivnost praktikuje se stalno!

Podsetnik:

  • Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
  • Isplanirajte svoje obroke;
  • Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
  • Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
  • Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
  • Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
  • Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
  • Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
  • Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
  • Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
  • Pravilna ishrana je osnova lečenja i sprovodi se doživotno;
  • Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
  • Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
  • Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
  • Izbegavajte masnu hranu;
  • Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
  • Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
  • Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
  • Redovno vežbajte, rekreirajte se;
  • Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!